Šta je stečaj, kako funkcioniše i kada se pokreće?

Kada firma ili preduzetnik više ne mogu da izmiruju svoje obaveze, na scenu stupa stečaj. Reč je o trenutku kada se poslovni snovi sudare sa surovom realnošću – novac je presušio, dugovi su se nagomilali, a poverioci kucaju na vrata.

Ali stečaj, koliko god zvučao kao kraj, ne mora nužno biti poraz. Nekima je to prilika za novi početak – kroz reorganizaciju, prilagođavanje tržištu ili čak pokretanje nečeg sasvim drugačijeg. Za druge, to je način da zatvore jedno poglavlje bez dodatnih dugova i sudskih sporova.

U ovom članku će naš advokat za privredno pravo pravo razjasniti kada to firma zapravo mora da proglasi stečaj, ko ga pokreće, ko je isključen iz ovog postupka i sve druge ključne aspekte stečaja, zajedno sa njegovim uticajem na poslovanje.

Više informacija u nastavku.

Sadržaj:

• Šta je stečaj?
• Koje vrste stečaja postoje?
• Kada firma ide u stečaj?
• Protiv koga se ne može voditi stečajni postupak?
• Ko pokreće stečajni postupak?
• Koji organ sprovodi stečaj?
• Kako izgleda stečajni postupak?
• Kojim se redosledom namiruju stečajni poverioci u stečajnom postupku?
• Koji su mogući ishodi stečajnog postupka?
• Koje su posledice stečajnog postupka?
• Koji su troškovi stečaja?
• Prava radnika

Šta je stečaj?

Stečaj je pravni postupak koji se pokreće kada preduzetnik ili društvo postanu prezaduženi i nisu u mogućnosti da izmiruju svoje obaveze prema poveriocima.

Cilj stečaja je da se na što efikasniji način, odnosno što jeftinije i što brže, izvrši kolektivno namirenje poverilaca kroz prodaju imovine stečajnog dužnika, kako one u zemlji, tako i one u inostranstvu.

Koje vrste stečaja postoje?

Zakon o stečaju prepoznaje dve vrste stečaja:

• Bankrotstvo
• Reorganizacija

Bankrotstvo je postupak u kojem se prodaje celokupna imovina dužnika kako bi se izmirile obaveze prema poveriocima. Npr. kada firma ima dugove prema više poverilaca, ali nema dovoljno imovine da te dugove otplati, sva njena imovina (zgrade, mašine, računari i sl.) biće prodati, a novac dobijen od prodaje će biti iskorišten za namirenje dugova.

Kada se ovaj proces prodaje završi, firma koja je stečajni dužnik prestaje da postoji kao pravno lice, a sve njegove aktivnosti završavaju se likvidacijom imovine. Ovaj prestanak postojanja firme je ujedno i glavna razlika između bankrotstva i reorganizacije.

Reorganizacija, sa druge strane, omogućava nastavak poslovanja uz restruktuiranje dugova i poslovnih odnosa (a ponekad i uz statusne promene same firme).

Reč je o procesu u kojem se poverioci namiruju prema specijalno osmišljenom planu, a stečajni dužnik dobija priliku da, uz pomoć plana reorganizacije, preživi finansijske teškoće i vrati se na stabilne noge.

Napomena: Iako se često mešaju, stečaj i likvidacija nisu isti postupci. Likvidacija se uvek sprovodi u situaciji kada pravno lice ima dovoljno sredstava za pokriće svih svojih obaveza, što je skroz obrnuta situacija u odnosu na stečaj.

Kada firma ide u stečaj?

Postoji nekoliko razloga zbog kojih firma može da bude dovedena u stečaj, a najčešći među njima su:

• Trajnija nesposobnost plaćanja tj. kada firma ne može da plati dugove u roku od 45 dana ili ako potpuno obustavi sva plaćanja na 30 dana. Ovde se, inače, misli na slučajeve kada su poverioci već pokušali naplatu svog potraživanja u sudskom ili poreskom izvršnom postupku, ali ista nije bila moguća koristeći bilo koje dostupno sredstvo izvršenja.
• Ako firma ne može da ispuni postojeće obaveze po dospeću i jasno je da to neće biti moguće u budućnosti (tzv. preteća nesposobnost plaćanja).
• U slučaju prezaduženosti, odnosno kada je imovina firme manja od njenih obaveza.
• Ako firma nije ispoštovala plan reorganizacije, ili čak ako je pokušala da ga izdejstvuje na prevaran ili nezakonit način.

Dovoljno je da postoji samo jedan od ovih razloga za podnošenje predloga za pokretanje stečajnog postupka nadležnom sudu.

Ovde se sada prirodno javlja jedno pitanje, a koje glasi: Šta to znači za roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo? Odnosno, da li dodeljivanjem samostalnog roditeljskog prava jednom roditelju nestaju sve obaveze i prava drugog roditelja prema detetu?

Protiv koga se ne može voditi stečajni postupak?

Stečajni postupak se ne može pokrenuti protiv:

• Republike Srbije, autonomnih pokrajina i lokalnih vlasti.
• Fondova i organizacija za obavezno penzijsko, invalidsko, socijalno i zdravstveno osiguranje.
• Pravnih subjeata čiji je osnivač država ili lokalne vlasti, a koji se uglavnom finansiraju iz javnih sredstava.
• Narodne banke Srbije i drugih važnih finansijskih institucija poput Centra za kliring i depoe.
• Banaka i osiguravajućih organizacija, osim u određenim slučajevima.

Iako se stečaj ne može sprovesti protiv ovih organizacija, za njihove obaveze ipak odgovaraju određena lica: njihovi osnivači ili vlasnici.

Ko pokreće stečajni postupak?

Stečajni postupak može pokrenuti bilo koje od ovih lica:

• Stečajni poverilac koji ima neobezbeđeno potraživanje.
• Stečajni dužnik.
• Likvidacioni upravnik.

Kao što smo rekli, stečajni postupak se pokreće predlogom za pokretanje stečajnog postupka, a isti se podnosi sudu na čijem se području nalazi sedište stečajnog dužnika ili, ukoliko dužnik nema sedište u Srbiji, sud na čijem području je središte njegovih glavnih interesa.

Da bi predlog bio pravno valjan, potrebno je da sadrži sledeće informacije:

• Naziv suda kojem se predlog podnosi.
• Poslovno ime ili ime i adresu predlagača ili adresu lica koje je u ovom postupku ovlašćeno za prijem pismena i zastupanje predlagača.
• Poslovno ime stečajnog dužnika, kao i podatke o kontakt adresi.
• Spisak stečajnih i ostalih poverilaca sa navođenjem visine iznosa i osnova potraživanja, kao i imena i prebivališta članova društva koji za obaveze stečajnog dužnika odgovaraju svojom imovinom, ako je predlagač stečajni dužnik.
• Činjenice i prateću dokumentaciju koja dokazuje vrstu, osnov i visinu neizmirenog potraživanja, ako je predlagač poverilac.
• Spisak dokumenata priloženih uz predlog za pokretanje stečajnog postupka.

Takođe, ukoliko se stečajni postupak pokreće na predlog poverioca, predlog može sadržati i predlog za imenovanje stečajnog upravnika sa liste aktivnih stečajnih upravnika za područje nadležnog suda. U tom slučaju, mora biti navedeno ime i prezime predloženog stečajnog upravnika i broj njegove licence.

Koji organ sprovodi stečaj?

Stečajni postupak vodi nekoliko organa, a to su:

• Stečajni sudija – On odlučuje o otvaranju stečajnog postupka, imenuje i razrešava stečajnog upravnika, odobrava troškove postupka i nadgleda sve ključne faze stečaja, uključujući prihvatanje plana reorganizacije i glavnu deobu stečajne mase.
• Stečajni upravnik – Vodi poslove stečajnog dužnika i zastupa ga u stečajnom postupku, preduzima zakonom predviđene radnje i donosi odluke u skladu sa stečajnim postupkom.
• Skupština poverilaca – Čine je svi stečajni poverioci, koji odlučuju o važnim pitanjima u postupku, kao što su izbor stečajnog upravnika i plan reorganizacije, a njihovo glasanje je proporcionalno visini potraživanja.
• Odbor poverilaca – Formira se na prvom poverilačkom ročištu i sastoji se od članova iz reda stečajnih poverilaca koji imaju zadatak da donose odluke o pitanjima od strateškog značaja za stečajni postupak.

Naravno, uloge ovih organa su šire od izloženih, ali bi bilo necelishodno pisati o svim nadležnostima ovih organa u jednom tekstu.

Kako izgleda stečajni postupak?

Stečajni postupak možemo podeliti u sledeće dve faze:

• prethodni stečajni postupak
• glavni stečajni postupak

Prethodni stečajni postupak pokreće se kako bi se utvrdili razlozi za pokretanje glavnog stečajnog postupka. Stečajni sudija donosi rešenje o pokretanju ovog postupka u roku od tri dana od dana dostavljanja predloga. Cilj je da se utvrdi da li postoji opravdan razlog za pokretanje stečaja, kao i da se obezbede mere za zaštitu imovine dužnika.

Za vreme ovog postupka, stečajni sudija može doneti različite mere obezbeđenja, kao što su:

• Imenovanje privremenog stečajnog upravnika.
• Zabrana plaćanja sa računa stečajnog dužnika bez odobrenja.
• Zabrana raspolaganja imovinom dužnika.
• Privremeno obustavljanje izvršenja prema stečajnom dužniku.

Prethodni stečajni postupak traje najduže 30 dana, a tokom njega nije moguće podnositi žalbu na rešenje o njegovom pokretanju.

E sad, stečajni sudija može odlučiti da pokrene glavni stečajni postupak i bez prethodnog postupka ako je predlog za pokretanje stečaja potpun ili ako je dužnik priznao postojanje stečajnog razloga.

To čini donošenjem rešenja o pokretanju glavnog stečajnog postupka, koje se onda odmah dostavlja stečajnom dužniku, podnosiocu predloga, organizaciji koja sprovodi prinudnu naplatu, i drugim relevantnim licima.

Stečajni sudija zatim zakazuje ročište za ispitivanje potraživanja i prvo poverilačko ročište. Ova ročišta se održavaju u periodu od 30 do 60 dana od isteka roka za prijavljivanje potraživanja.

U određenim slučajevima, postupak može biti obustavljen ili zaključan odmah, kao što je kada se utvrdi da stečajni dužnik ima samo jednog poverioca ili kada je imovina dužnika manja od troškova stečaja.

Inače, svi akti u stečajnom postupku mogu biti doneseni bez usmene rasprave, a rešenja se mogu donositi bez odlaganja. Na rešenja se može uložiti žalba, ali žalba ne zadržava izvršenje rešenja, osim ako zakonom nije drugačije predviđeno.

Kojim se redosledom namiruju stečajni poverioci u stečajnom postupku?

U stečajnom postupku, stečajni poverioci se namiruju prema utvrđenom isplatnom redu, koji zavisi od vrste potraživanja.

Evo kako to izgleda u praksi:

Prvi isplatni red – Ovde spadaju neisplaćene neto zarade zaposlenih i bivših zaposlenih, i to u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečajnog postupka. Uz zarade se računaju i neplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje za poslednje dve godine.

Drugi isplatni red – U ovaj red spadaju potraživanja po osnovu svih javnih prihoda, kao što su porezi i doprinosi, koji su dospjeli u poslednja tri meseca pre otvaranja stečajnog postupka. Međutim, ovo ne uključuje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, koji su već u prvom isplatnom redu.

Treći isplatni red – Ovo je red za ostale stečajne poverioce i ovde spadaju razne komercijalne obaveze koje nisu obuhvaćene prethodnim redovima, kao što su dugovi prema dobavljačima ili drugim poslovnim partnerima.

Četvrti isplatni red – U ovaj red ulaze potraživanja nastala dva godine pre otvaranja stečajnog postupka, poput zajmova koji nisu obezbeđeni, a koje je odobrilo lice povezano sa stečajnim dužnikom. Npr. ako je vlasnik firme pozajmio novac od porodice ili prijatelja, a pozajmica nije bila obezbeđena, ti poverioci će biti namireni tek nakon što se izvrši isplata potraživanja u prethodnim redovima.

Na kraju, ako su se poverioci pre otvaranja stečajnog postupka saglasili da budu namireni tek nakon što se izvrši namirenje nekih drugih poverilaca, njihova potraživanja će se isplaćivati tek nakon što se u potpunosti izmire obaveze iz trećeg isplatnog reda, zajedno sa pripadajućim kamatama.

Koji su mogući ishodi stečajnog postupka?

Iako je glavna asocijacija stečajnog postupka sa bankrotstvom, isti ne mora nužno rezultirati istim.

Stečaj se takođe može završiti reorganizacijom preduzeća, ukoliko dođe do usvajanja predloženog plana reorganizacije. U tom slučaju, ovaj plan smatraće se novim ugovorom za izmirenje obaveza poverilaca.

Ako se utvrdi da stečajni dužnik ima samo jednog poverioca, stečajni postupak se obustavlja, što predstavlja još jedan mogući ishod.

Takođe, ako se utvrdi da imovina stečajnog dužnika ne pokriva troškove stečajnog postupka ili je imovina zanemarljive vrednosti, stečajni postupak se zaključuje bez odlaganja.

U ovom slučaju, stečajni upravnik je odgovoran za unovčenje imovine i pokriće troškova postupka. Postoji mogućnost nastavka ovog postupka, i pored imovine dužnika koja je neznatne vrednosti, ali samo ako dužnik ili poverilac podnesu zahtev za njegov nastavak i polože sredstva koja su potrebna za pokriće troškova postupka. Ovaj zahtev mora biti odobren od strane stečajnog sudije.

Svi ovi ishodi zavise od specifičnih okolnosti svakog stečajnog postupka i odluka koje donose sud, poverioci i stečajni upravnik.

Koje su posledice stečajnog postupka?

Posledice stečaja možemo podeliti na četiri ključne kategorije:

• posledice po stečajnog dužnika
• posledice na potraživanja
• procesnopravne posledice
• posledice na pravne poslove

Malo više o svakoj od ovih posledica u nastavku:

Posledice stečaja po stečajnog dužnika

Posledice stečaja po stečajnog dužnika odnose se na njegov pravni status i prava tokom i nakon stečajnog postupka.

Naime, stečajni dužnik pokretanjem stečaja gubi pravo da upravlja svojom imovinom, a ovo pravo preuzima stečajni upravnik. U većini slučajeva, stečajni dužnik takođe prestaje sa poslovanjem, osim ako sud ne odluči drugačije.

Dužnik ne može slobodno raspolagati svojom imovinom bez odobrenja stečajnog upravnika.

Za slučaj da stečaj završi sa likvidacijom, dužnik može biti oslobođen dugova.

Posledice stečaja na potraživanja

Posledice na potraživanja su zapravo posledice po prava poverilaca i njihovu mogućnost naplate.

Kada dođe do pokretanja stečajnog postupka, sva izvršenja se obustavljaju, osim ona koja su nastala nakon otvaranja stečaja. Potraživanja se namiruju prema redosledu zakonske prioritizacije, o kojem smo govorili ranije.

Potraživanja koja nisu prijavljena u roku mogu biti izgubljena, odnosno može doći do zastare. Takođe, postoji mogućnost osporavanja potraživanja od strane stečajnog upravnika.

Postoje određena dugovanja koja nisu obuhvaćena stečajem (npr. kazne, prekršaji).

Procesnopravne posledice stečaja

Otvaranjem stečajnog postupka dolazi do prekida svih sudskih, upravnih i poreskih postupaka u vezi sa stečajnim dužnikom.

Parnični postupak može biti nastavljen samo ako je stečajni upravnik preuzeo postupak i ako su ispunjeni svi uslovi za nastavak.

Kao što smo vež rekli, od dana otvaranja stečaja se zabranjuje i sprovođenje izvršenja i bilo kakve mere izvršenja protiv imovine stečajnog dužnika, te stečajni upravnik postaje odgovoran za zaštitu imovine stečajnog dužnika.

Posledice stečaja na pravne poslove

U slučaju stečaja, određeni pravni poslovi koji su prethodno sklopljeni mogu biti opozvani ako su povoljniji za dužnika nego za poverioce (npr. pokloni, transfer imovine), a stečajni dužnik ne može sklapati nove poslove bez odobrenja stečajnog upravnika.

Ako je dužnik u stečaju pak ušao u ugovorne obaveze, stečajni upravnik može odlučiti hoće li ih nastaviti ili raskinuti, u zavisnosti od toga da li su korisni za stečajnu masu.

Dužnik i poverioci mogu podneti tužbe za povrat imovine koja je ilegalno preneta ili ukradena pre početka stečajnog postupka.

Koji su troškovi stečaja?

Troškovi stečajnog postupka obuhvataju:

• Sudske troškove stečajnog postupka
• Nagrade i naknade stečajnom upravniku i/ili privremenom stečajnom upravniku
• Druge izdatke za koje je zakonom predviđeno da se namiruju kao troškovi stečajnog postupka

Dodatni trošak je i predujam koji je potrebno uplatiti da bi se stečaj uopšte otvorio, i to na ime pokretanja postupka i osiguranje imovine. Predujam obuhvata troškove oglasa, obaveštavanja poverilaca, angažovanja stečajnog upravnika i registraciju podataka u APR-u.

Iznos predujma zavisi od veličine stečajnog dužnika (mikro, mala, srednja, velika pravna lica), i može se kretati od 50.000 RSD za mikro preduzeća do 1.000.000 RSD za velika pravna lica.

U slučaju kada je imovina dužnika neznatne vrednosti, može se naložiti dodatni predujam, ali njegova visina nije zakonski precizirana, što može dovesti do arbitrarnih odluka u određivanju iznosa. Stečajni sudija može konsultovati stečajnog upravnika, ali postupak često zavisi od procene i uvida u specifičnosti slučaja.

Važno je napomenuti da, iako troškovi stečajnog postupka mogu biti visoki, oni su neizbežni kako bi se postupak mogao sprovesti i omogućilo što veće namirenje poverilaca.

Prava radnika

Kada firma uđe u stečaj, postavlja se pitanje šta se dešava sa radnim odnosima i pravima zaposlenih.

U ovom delu razmotrićemo ključna pitanja vezana za prava radnika nakon otvaranja stečaja, uključujući sudbinu ugovora o radu, isplatu potraživanja, i postupke kroz koje zaposleni mogu ostvariti svoja prava.

Šta se dešava sa ugovorima o radu nakon otvaranja stečaja?

Danom objavljivanja oglasa o otvorenom stečajnom postupku na oglasnoj tabli suda, nastupaju i prve pravne posledice, a jedno od ključnih pitanja odnosi se na status ugovora o radu.

Naime, stečajni upravnik, koga imenuje sud, preuzima upravljanje stečajnim dužnikom, dok ovlašćenja prethodnog direktora više nisu na snazi.

Stečajni upravnik tada preuzima ovlašćenje da otkaže ugovore o radu sa zaposlenima, ali takođe može odlučiti da zadrži određeni broj radnika koji su potrebni za dovršavanje započetih poslova ili sprovođenje stečaja.

Zaposleni koji nastave da rade u okviru stečajnog postupka imaju pravo na prioritetnu isplatu svojih zarada iz stečajne mase.

Koja su prava zaposlenih nakon otvaranja stečaja (i raskida ugovora o radu)?

Zaposleni čiji radni odnos prestane nakon otvaranja stečaja postaju poverioci firme. To znači da imaju pravo na naknadu koja je prioritetna, ali samo u okviru određenih granica.

Npr. radnici koji imaju potraživanja u vezi sa neisplaćenim zaradama za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečaja, kao i doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje za poslednje dve godine, spadaju u prvi isplatni red, ali samo do visine minimalne zarade.

Za eventualni preostali iznos potraživanja, radnici će biti u trećem isplatnom redu, što znači da će se ova potraživanja namirivati tek nakon što se isplate dugovanja iz prvog i drugog reda, uključujući troškove stečajnog postupka.

Kako zaposleni mogu da ostvare svoja prava?

Nakon što je stečaj otvoren, zaposleni, kao i svi ostali poverioci, imaju pravo da prijave svoja potraživanja sudu. Prijava mora biti podneta u pisanom obliku, sa svim potrebnim podacima.

Rok za prijavu potraživanja je najkasnije 120 dana od dana objavljivanja oglasa u Službenom glasniku Republike Srbije.

Ukoliko potraživanje nije osporeno, smatraće se utvrđenim do zaključenja ispitnog ročišta. Nakon što sud donese rešenje o bankrotstvu, stečajni upravnik nastavlja sa prodajom imovine preduzeća, a sredstva od prodaje se koriste za namiru dugova prema poveriocima, u skladu sa isplatnim redom.

Zaposleni koji nisu uspeli da namire svoja potraživanja kroz stečajni postupak, mogu se obratiti Fondu solidarnosti za isplatu određenih neisplaćenih potraživanja. Ovaj fond obezbeđuje isplatu zarada, naknada za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti, kao i naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor usled krivice poslodavca.

Postupak za ostvarivanje prava iz Fonda solidarnosti pokreće zaposleni, a rok za podnošenje zahteva je 45 dana od dana donošenja odluke o pravu na potraživanje.