Pravo intelektualne svojine

Intelektualna svojina je svaki proizvod u širem smislu te reči, koji je nastao iz neke ideje, kao proizvod ljudskog stvaralaštva.

Pravo intelektualne svojine je skup zakonskih pravila koja štite kreacije uma, kao što su autorska dela, patenti, zaštitni znaci i industrijski dizajn.

Pod intelektualnu svojinu spada i “know-how“ kao skup operativnih, eksplicitnih ili prikrivenih informacija, koji nije podložan klasičnoj zaštiti i registraciji, ali ne znači da ne može na drugi način da se zaštiti.

Recept za Koka-kolu, Nike swoosh simbol, škljocanje Zippo upaljača ili prepoznatljiv zvuk zvona iPhone-a.

Šta im je zajedničko? Sve ovo je zaštićeno nekim od prava intelektualne svojine (IP), i služi kao podsetnik da ova posebna oblast prava za vaš biznis ili kompaniju predstavlja samu srž ekonomskog razvoja, rasta poslovanja i konkurentnosti, kao i pokretačku snagu inovacija, te da je potrebno na vreme zaštiti svoju intelektualnu svojinu.

Danas je značaj intelektualne svojine veći nego ikada pre, kako za pojedinca, tako i za kompanije.

Razmislite samo o dizajnu nove efikasne baterije za električne automobile ili novoj knjizi ili pesmi. Slogan vaše omiljene prodavnice obuće ili formula za novi lek?

Zaštita ovih (nematerijalnih) dobara je suština prava intelektualne svojine.

Sam pojam intelektualne svojine označava posebna, specifična, prava koja imaju autori, pronalazači i ostali nosioci prava intelektualne svojine.

Kategorije intelektualne svojine

Intelektualna svojina se deli u dve kategorije:

Autorska prava i prava srodna autorskom pravu (književna, umetnička i naučna dela dok se srodna prava odnose na prava interpretatora, pravo izdavača slobodnog dela, pravo proizvođača fonograma, video emisije, baze podataka).
Prava industrijske svojine (patenti, korisni modeli, topografije itd).

Autorska prava i srodna prava

Autorsko pravo predstavlja skup prava koja se odnose na zaštitu originalnih dela stvorenih kreativnim umom pojedinaca. Pored autorski prava, postoji čitav niz drugih prava koja se smatraju srodnim pravima autorskog prava, a koja se tiču različitih aspekata kreativne industrije kao što su:

pravo interpretatora (zaštita izvedbi umetnika),
pravo proizvođača fonograma (zaštita zvučnih zapisa),
pravo proizvođača videograma (zaštita vizuelnih snimaka),
pravo proizvođača emisija (zaštita radio i TV prenosa),
pravo proizvođača baza podataka (zaštita kolekcija podataka)
pravo prvog izdavača slobodnog dela (zaštita prvog objavljivanja dela).

Ova prava omogućavaju kontrolu nad upotrebom i distribucijom dela u kreativnoj industriji.

Žig

Žig je pravo koje omogućava identifikaciju proizvoda ili usluga određenog pojedinca ili organizacije, i njegovo razlikovanje od konkurencije. Da bi žig bio zaštićen u određenoj zemlji, potrebno je da bude zasebno registrovan u svakoj od njih, budući da je njegova važnost vezana za teritoriju registracije.

Ovo pravo pomaže da proizvodi ili usluge postanu prepoznatljivi među potrošačima. Registracija žiga je izuzetno važan korak u očuvanju vašeg brenda i poslovne prepoznatljivosti. Bez obzira na vašu delatnost, žig je među najvrednijim stvarima koje posedujete, jer se često dešava da je vrednost brenda mnogo veća od svih materijalnih stvari koje kompanija poseduje.

Prava industrijske svojine

Industrijska svojina obuhvata: patente, žigove, zaštitu geografskog porekla, industrijski dizajn, topografiju integrisanih kola, nove biljne sorte, borbu protiv nelojalne konkurencije i poslovne tajne.

Patent

Patentna zaštita omogućava svom nosiocu ekskluzivno pravo iskorišćavanje izuma koji predstavlja inovativno rešenje određenog tehničkog problema, u cilju zadovoljenja prepoznatih društvenih potreba, kao što su unapređenje efikasnosti, energetska ušteda ili medicinski progres.

Kako celokupno društvo ima interes da zadovoljava svoje potrebe koristeći inovativna rešenja, odnosno patent ovo pravo pronalazača je vremenski ograničeno (u domaćem zakonodavstvu na period od 20 godina i 10 godina za mali patent) ali i prostorno (na teritoriji države čiji organ je priznao određeni pronalazak).

Uslovi za priznavanje patenta u zakonodavstvu podrazumevaju da izum bude:

nov (nije poznat u dosadašnjem „stanju tehnike“),
inventivan (ne predstavlja očigledno rešenje za stručnjaka iz oblasti),
i industrijski primenljiv (uključujući i potencijalno sporne izume, poput uređaja za kontrolu unosa hrane).

U Srbiji se patentna zaštita primenjuje na proizvode, procese i njihovu primenu, dok korisni model štiti dizajn proizvoda ili njegovu strukturu. Kao potpisnica PCT-a, Srbija omogućava podnosiocima patentnih prijava da zaštite svoje izume i međunarodno, kroz podnošenje jedinstvene prijave koja se priznaje u svim državama članicama PCT-a.

Zaštita oznake geografskog porekla

Obeležja pojedinih teritorija kroz vreme su postajala prepoznatljiva obećanja kvaliteta za proizvode koji potiču iz određenih regiona. Ove specifične oznake su za potrošače postale simbol pouzdanosti i visokog standarda, što izaziva značajno interesovanje subjekata u poslovnom svetu zbog prednosti koje one pružaju. Opšte je poznato da pojmovi poput škotski viski ili švajcarski sat nose posebnu težinu. Iz tog razloga, proizvođači teže da svoje proizvode označe geografskim poreklom.

U našem pravnom sistemu postoji prepoznavanje značaja ovakvih oznaka, te se one, ukoliko ispunjavaju zakonske kriterijume, štite pred Zavodom za intelektualnu svojinu, ili, u slučajevima alkoholnih pića, preko Ministarstva poljoprivrede. Ističemo da proizvodi označeni ovim znakom podležu rigoroznoj kontroli kvaliteta, da bi se očuvala vrednost koju takve zaštićene oznake imaju, i tako sačuvalo pravo na intelektualnu svojinu koje one nose.

Zaštita biljnih sorti

Pred Ministarstvom poljoprivrede Republike Srbije sprovodi se postupak zaštite biljnih sorti pod nazivom „pravo oplemenjivača biljnih sorti“. Kako stvaranje novih biljnih sorti podrazumeva određeni intelektualni trud i znatne finansijske investicije, kao i činjenicu da su biljne sorte vrlo podložne ekonomskoj eksploataciji od strane trećih lica, neophodno je zaštiti i ovaj vid intelektualne svojine.

Zaštita imena internet domena

Imena internet domena predstavljaju nematerijalnu vrednost koja se često pogrešno smatra delom intelektualne svojine. Poput poslovne tajne, imena domena su ekonomski značajna, a njihovo neodgovorno registrovanje može ugroziti tuđe žigove ili prava. Registracija domena omogućava ekskluzivno korišćenje imena za određeni period uz obavezno plaćanje takse.

Važnost imena internet domena u poslovnom svetu ilustruje i trend njihove preprodaje i pojava "cyber squattinga", gde pojedinci sistematski registruju domene koji su identični ili slični zaštićenim markama, sa namerom da ih kasnije prodaju za velike sume novca.

Zaštita prava intelektualne svojine

Zaštita prava intelektualne svojine je ključna za uspeh u poslovanju. Za kompanije koje se predstavljaju na tržištu, važno je graditi prepoznatljiv brend ili žig.

Intelektualna svojina se štiti na tri pravna nivoa, a tim naše advokatske kancelarije vam može pomoći kako u upravnom, tako i u krivičnom, odnosno građanskom postupku.

Pravna pomoć u ovoj pravnoj oblasti obuhvata:

istraživanje i registracija žiga na lokalnom i globalnom nivou, kao i obnavljanje njihove važnosti,
zastupanje klijenata u sporovima vezanim za povredu žiga pred različitim telima, uključujući sudove i regulatorne organe,
odbrana prava intelektualne svojine u sporovima vezanim za registraciju internet domena (pred odgovarajućom komisijom),
izrada raznih ugovora vezanih za intelektualnu svojinu, kao što su ugovori o licenciranju, autorskim pravima i slično,
naplata za korišćenje autorskih prava, kao što su prava na fotografije ili prava izvođača na platformama poput Youtube-a,
zaštita softverskih rešenja kroz autorska prava.