Prinudna likvidacija – Sveobuhvatan vodič

Da li znate da se u Srbiji svake godine ugasi na hiljade firmi zbog problema s likvidnošću? Prema podacima Agencije za privredne registre, samo u 2023. godini obrisano je više od 10.000 privrednih društava, a mnoga od njih nisu uspela da prođu kroz proces prinudne likvidacije na pravi način.

Koji je razlog za ovo?

Razlog je taj što zatvaranje može biti jednako izazovno kao i otvaranje firme. Pogrešni koraci u procesu likvidacije mogu dovesti do dugotrajnih pravnih problema, finansijskih gubitaka, pa čak i lične odgovornosti vlasnika.

Kako biste izbegli ove zamke, važno je da dobro razumete sve aspekte zatvaranja firme – od pravnih procedura i obaveza prema poveriocima do optimizacije troškova i izbegavanja nepotrebnih sankcija.

U ovom članku, vodićemo vas kroz ključne korake likvidacije firme u Srbiji, razjasniti česte zablude i dati praktične savete kako da ceo proces prođe što bezbolnije. Bez obzira na to da li razmišljate o zatvaranju preduzeća ili samo želite da budete informisani, ovaj vodič će vam pomoći da donesete prave odluke.

Sadržaj:

• Šta je prinudna likvidacija firme?
• Prinudna likvidacija - zakon
• Prinudna likvidacija vs dobrovoljna likvidacija – razlike
• Koji su razlozi za pokretanje prinudne likvidacije?
• Prinudna likvidacija - postupak
• Prinudna likvidacija – da li se može prekinuti?
• Koja je dokumentacija potrebna za prinudnu likvidaciju?
• Posledice prinudne likvidacije
• Spisak firmi u prinudnoj likvidaciji
• Prinudna likvidacija i stečaj: Odnos postupaka
• Kada je vašoj firmi potreban advokat za likvidaciju?

Šta je prinudna likvidacija firme?

Prinudna likvidacija je proces u kojem firma prestaje da postoji – ne zato što je vlasnici žele zatvoriti, već zato što zakon nalaže njeno gašenje.

Najčešći razlog? Firma ne može da plaća svoje dugove. Ali to svakako nije jedini scenario.

Prinudna likvidacija se, na primer, pokreće i kada društvo ne uskladi poslovanje sa zakonom, ne dostavi finansijske izveštaje ili nema zakonske zastupnike duže vreme.

Zakon o privrednim društvima jasno propisuje pravila ovog postupka, pa između ostalog i zabranjuje firmi u prinudnoj likvidaciji da sklapa nove poslove. Dozvoljeno je, dakle, samo izvršavanje postojećih obaveza, ali nema podele dobiti, nema isplate dividendi, a imovina ne ide vlasnicima dok se ceo postupak prinudne likvidacije firme ne završi.

Tek kad se sve obaveze izmire, firma se briše iz registra.

Zvuči jednostavno? Nije baš.

Ovaj proces može trajati mesecima, pa čak i godinama ako postoje dugovi ili nerazrešene pravne situacije. Zato, ako firma upadne u problem, važno je reagovati na vreme – jer kada jednom uđete u prinudnu likvidaciju, povratka nema.

Prinudna likvidacija - zakon

Prinudna likvidacija je zakonom strogo regulisan postupak. Najvažniji propis?

Zakon o privrednim društvima. On definiše razloge i uslove za pokretanje postupka, postupak kako se likvidacija sprovodi, kao i prava i obaveze učesnika u postupku prinudne likvidacije.

Međutim, važno je napomenuti da to nije jedini zakon koji reguliše ovu temu.

Recimo, Zakon o zadrugama donosi posebna pravila za zadruge, ali on neće biti fokus današnjeg članka. Za te informacije preporučujemo da kontaktirate advokata za privredno pravo.

Prinudna likvidacija vs dobrovoljna likvidacija – razlike

Prinudna i dobrovoljna likvidacija se razlikuju po:

• inicijativi za pokretanje postupka likvidacije
• razlozima za pokretanje postupka likvidacije
• samom postupku likvidacije
• načinu isplate potraživanja.

Naime, dobrovoljna likvidacija započinje odlukom članova društva ili akcionara kada procene da je najbolje da se poslovanje okonča. Ova odluka se donosi na skupštini društva.

Prinudna likvidacija, s druge strane, pokreće se po nalogu suda ili drugog nadležnog organa, obično zbog pravnosnažne odluke ili neispunjavanja zakonskih uslova za rad. Može biti pokrenuta i po službenoj dužnosti od strane registratora.

Što se tiče razloga, dobrovoljna likvidacija pokreće se zbog poslovnih razloga, kao što su prestanak poslovanja, neisplativost ili promena poslovne strategije.

Prinudna likvidacija najčešće nastaje zbog ozbiljnih problema, poput neispunjavanja zakonskih obaveza ili zabrane obavljanja delatnosti.

U toku samog postupka dobrovoljne likvidacije, društvo može nastaviti poslovanje do donošenja odluke o likvidaciji. Likvidacioni upravnik je taj koji vodi proces i stavlja tačku na poslovanje društva.

U prinudnoj likvidaciji, društvo ne može preduzimati nove poslove, već samo završavati postojeće obaveze, a ceo postupak se odvija pod nadzorom nadležnih organa.

Konačno, kod dobrovoljne likvidacije, nakon izmirenja svih obaveza, preostala imovina može se raspodeliti članovima društva.

U prinudnoj likvidaciji, prioritet imaju poverioci, a članovi društva ne mogu dobiti imovinu pre nego što se sva dugovanja izmire.

U suštini, ključna razlika je u tome što se dobrovoljna likvidacija pokreće isključivo kada društvo ima dovoljno sredstava da izmiruje svoje obaveze, dok prinudna likvidacija često nastaje usled dugovanja ili zakonskih problema.

Koji su razlozi za pokretanje prinudne likvidacije?

Kao što smo rekli, prinudna likvidacija se pokreće kada društvo ne ispunjava zakonske obaveze ili postoje pravni razlozi koji onemogućavaju njegovo dalje poslovanje.

Ovo su 12 zakonskih razloga za pokretanje prinudne likvidacije, sa najčešćim primerima iz prakse:

1. Zabrana obavljanja delatnosti

Kako Zakon kaže, ako je društvu pravnosnažnim aktom izrečena mera:

• zabrane obavljanja delatnosti, a društvo ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta;
• zabrane obavljanja registrovane delatnosti, a društvo ne registruje brisanje, odnosno promenu te delatnosti ili ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta;
• oduzimanja dozvole, licence ili odobrenja za obavljanje registrovane delatnosti, a društvo ne registruje brisanje, odnosno promenu te delatnosti ili ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta;

Biće pokrenut postupak prinudne likvidacije.

U praksi, ovo se često dešava kada neka firma dobije zabranu rada zbog utaje poreza ili, recimo, restoran bude zatvoren zbog ozbiljnih nepravilnosti u poslovanju (npr. zbog zdravstvenih propusta), ili npr. NBS oduzme privrednom društvu dozvolu za obavljanje svoje glavne delatnosti, a ono ne registruje novu delatnost.

U ovim slučajevima, firma je dužna da u roku od 30 dana pokrene likvidaciju.

2. Isticanje roka trajanja društva

Ako je kompanija osnovana na određeno vreme (npr. firma je osnovana za realizaciju jednog građevinskog projekta na 5 godina), a ne produži svoj rok trajanja u APR-u ili ne otpočne dobrovoljnu likvidaciju, automatski se pokreće prinudna likvidacija.

3. Smrt ortaka u ortačkom društvu

Ortačko društvo mora da pronađe novog člana ako jedan ortak premine ili se povuče (drugim rečima, ne sme da ostane na jednom ortaku).

Ako se to ne dogodi u roku od tri meseca nakon okončanja ostavinske rasprave (može da se dogodi i tako što će jedan od naslednika preminulog ortaka biti upisan u registar kao član društva), društvo se gasi.

Napomena: U ovom slučaju, prinudna likvidacija može biti izbegnuta i promenom pravne forme.

4. Smrt komplementara u komanditnom društvu

Komanditno društvo, poput nekih porodičnih firmi sa specifičnom strukturom, ostaje bez pravnog osnova da postoji ako izgubi ključnog komplementara.

Ako se ne pronađe zamena ili se u registar ne upiše nijedan od naslednika preminulog komplementara u roku od tri meseca, društvo se zatvara.

I u ovom slučaju je moguća opcija promene pravne forme.

5. Ništavost registracije osnivanja društva

Ako sud utvrdi da je firma nelegalno osnovana (npr. falsifikovana je dokumentacija pri registraciji), njeno postojanje postaje pravno nevažeće, što vodi u prinudnu likvidaciju.

Drugim rečima, ako je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije osnivanja društva ili ništavost osnivačkog akta društva, ono gubi mogućnost da posluje.

6. Presudom naložen prestanak rada

Slično gore navedenom razlogu, ako sud donese odluku da se firma mora ugasiti (npr. zbog zloupotrebe pravne forme za prevarne radnje), a ona to ne učini u roku od 30 dana, država preuzima kontrolu nad procesom gašenja.

7. Društvo je ostalo bez zakonskog zastupnika

Ako firma ostane bez direktora tj. zakonskog ili privremenog zastupnika (npr. u slučaju smrti osnivača koji je bio jedini zastupnik) i niko ne preuzme upravljanje u roku od tri meseca, pokreće se prinudna likvidacija.

8. Likvidacioni upravnik nije imenovan

Ako firma koja je već u procesu dobrovoljne likvidacije ostane bez likvidacionog upravnika i ne imenuje novog u roku od tri meseca, država preuzima proces i sprovodi prinudnu likvidaciju.

9. Nepodnošenje godišnjih finansijskih izveštaja

Ako firma ne preda godišnje finansijske izveštaje u dva uzastopna obračunska perioda (npr. firma ne podnosi izveštaje za 2022. i 2023. godinu), registrator može pokrenuti postupak prinudne likvidacije.

10. Nepodnošenje početnog likvidacionog izveštaja

Kada firma započne proces likvidacije, ona mora dostaviti početni likvidacioni izveštaj. Ako to ne uradi, registrator može smatrati da proces nije validan i pokrenuti prinudnu likvidaciju.

11. Nepodnošenje početnog likvidacionog bilansa

Kada firma počne proces likvidacije, ona takođe mora dostaviti početni bilans stanja. Ako to ne uradi, registrator može pokrenuti prinudnu likvidaciju.

12. Drugi zakonski razlozi

Pored navedenih slučajeva, zakon dozvoljava mogućnost da postoje i druge situacije u kojima se firma može prinudno ugasiti.

Prinudna likvidacija - postupak

Postupak prinudne likvidacije privrednog društva pokreće i vodi Agencija za privredne registre (APR) po službenoj dužnosti, kada utvrdi postojanje nekog od gore navedenih zakonskih razloga za prinudnu likvidaciju.

Registrator APR-a, u tom slučaju, prvo na stranici APR-a objavljuje obaveštenje o tome da su ustanovljeni razlozi za prinudnu likvidaciju neotklonjivi i to obaveštenje stoji 30 dana.

Po okončanju ovog roka, registrator APR-a donosi rešenje o pokretanju postupka prinudne likvidacije, koje se takođe objavljuje na zvaničnoj internet stranici APR-a, čime se smatra dostavljenim svim zainteresovanim licima. Paralelno, na stranici se menja status predmetnog privrednog društva u u prinudnoj likvidaciji status.

Nakon objavljivanja rešenja, društvo ulazi u fazu likvidacije i ne može više registrovati promene podataka u registru APR-a.

U ovoj fazi, društvo nastavlja sa redovnim poslovnim aktivnostima u smislu fokusiranja na namirenje postojećih obaveza prema poveriocima i raspodelu preostale imovine članovima društva, ukoliko takva imovina postoji. Međutim, u ovoj fazi privredno društvo ne može preduzimati nikakve nove poslove.

Likvidacioni upravnik, koji može biti imenovan od strane društva ili od strane APR-a, odgovoran je za sprovođenje celokupnog postupka likvidacije.

Važno: Od trenutka pokretanja prinudne likvidacije, svi sudski i upravni postupci u odnosu na predmetno privredno društvo se prekidaju, osim u izuzetnim slučajevima.

Po završetku likvidacionog postupka, likvidacioni upravnik podnosi završni izveštaj APR-u i nakon prihvatanja izveštaja, APR donosi rešenje o brisanju društva iz registra privrednih subjekata, čime društvo zvanično prestaje da postoji.

Za više informacija o postupku prinudne likvidacije predlažemo da kontaktirate advokata za privredno pravo.

Prinudna likvidacija – da li se može prekinuti?

Ne, jednom kada se pokrene postupak prinudne likvidacije, nije ga moguće prekinuti.

Međutim, APR ostavlja privrednom društvu rok da, ukoliko je to moguće, otkloni razloge koji su doveli do pokretanja postupka. Ako društvo to ne učini u predviđenom roku, postupak prinudne likvidacije se nastavlja do okončanja.

Koja je dokumentacija potrebna za prinudnu likvidaciju?

Postupak prinudne likvidacije zahteva vođenje određene dokumentacije koja prati ceo proces – od početka do raspodele preostale imovine.

Ovi dokumenti mogu se podeliti u dve grupe:

• Dokumentacija pre namirenja poverilaca – beleži sve obaveze i finansijsko stanje društva.
• Dokumentacija nakon namirenja poverilaca – potvrđuje da su dugovi izmireni i da društvo prestaje da postoji.

1. Dokumentacija pre namirenja poverilaca

Pre nego što se dugovi izmire, neophodno je pripremiti sledeće dokumente:

• Lista prijavljenih potraživanja – spisak svih poverilaca i njihovih potraživanja, s jasno naznačenim dugovima koji su priznati i onima koji su osporeni.
• Početni likvidacioni bilans – finansijski izveštaj koji prikazuje celokupnu imovinu i obaveze društva u trenutku otvaranja likvidacije.
• Početni likvidacioni izveštaj – dokument koji opisuje stanje društva i predviđeni tok likvidacije.
• Godišnji likvidacioni izveštaj – ako postupak traje duže od godinu dana, obavezno se dostavlja pregled finansijskog stanja na kraju svake godine.

2. Dokumentacija nakon namirenja poverilaca

Kada su svi poverioci isplaćeni, pripremaju se dokumenti koji potvrđuju završetak procesa:

• Završni likvidacioni bilans – konačan pregled finansijskog stanja firme nakon isplate dugova.
• Završni izveštaj o sprovedenom postupku – detaljan opis celog procesa likvidacije.
• Pisana izjava o obaveštenju poverilaca – potvrda da su svi poznati poverioci uredno obavešteni o postupku.
• Izjava o izmirenju obaveza i nepostojanju sporova – potvrđuje da su svi dugovi isplaćeni i da ne postoje nerešeni sudski postupci.
• Predlog odluke o raspodeli likvidacionog ostatka – ako je ostalo imovine nakon isplate dugova, ovaj dokument određuje kako će se raspodeliti među članovima društva.

Pravilno vođenje ove dokumentacije ključno je za zakonito i transparentno sprovođenje prinudne likvidacije.

Posledice prinudne likvidacije

Prinudna likvidacija privrednog društva nosi ozbiljne posledice, ne samo za društvo, već i za njegove članove.

Za početak, kada se postupak pokrene, sve obaveze društva moraju biti izmirene pre nego što se preostala imovina raspodeli članovima.

Nakon što društvo izmiri sve dugove, ono što ostane – tzv. likvidacioni ostatak – deli se među članovima srazmerno njihovom udelu u kapitalu.

Na primer, ako jedan član poseduje 70% učešća u društvu, a drugi 30%, imovina se deli u tom odnosu. U ortačkim društvima bez osnovnog kapitala, preostala imovina deli se na jednake delove.

Međutim, ako dugovi društva premašuju preostalu imovinu, članovi društva mogu odgovarati do visine primljene imovine. Drugim rečima, ako je član društva dobio određeni iznos iz likvidacionog ostatka, može biti obavezan da tim iznosom pokrije dugove društva.

Poseban slučaj je kontrolni član društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) ili akcionarskog društva (AD), tj. osoba koja poseduje više od 50% prava glasa.

Za razliku od ostalih članova, kontrolni član DOO odgovara celokupnom svojom imovinom za dugove društva, čak i nakon što je društvo izbrisano iz registra.

Npr. zamislimo firmu koja je otišla u prinudnu likvidaciju sa dugom od 5 miliona dinara. Ako preostala imovina društva nije dovoljna da pokrije dug, kontrolni član može biti pozvan da lično pokrije ceo iznos, bez obzira na početno ograničenje odgovornosti.

Tako da, iako su načelno članovi DOO i AD odgovorni samo do visine svog uloga, zakon je ovde napravio izuzetak kako bi sprečio zloupotrebe i namerno izbegavanje plaćanja obaveza putem prinudne likvidacije.

Spisak firmi u prinudnoj likvidaciji

Spisak firmi u prinudnoj likvidaciji možete pronaći na sajtu APR-a. Takođe, paragraf redovno objavljuje spisak aktuelnih obaveštenja o likvidacijama.

Prinudna likvidacija i stečaj: Odnos postupaka

Iako se prinudna likvidacija i stečaj često poistovećuju jer oba postupka dovode do prestanka postojanja privrednog društva, između njih postoje ključne razlike.

Naime, prinudna likvidacija se sprovodi nad društvom koje je solventno, odnosno koje ima dovoljno imovine da pokrije sve svoje dugove. Ovaj postupak obuhvata raspodelu imovine nakon izmirenja svih poverilaca i na kraju dovodi do brisanja firme iz registra.

Sa druge strane, stečaj se pokreće kada društvo nije u mogućnosti da izmiruje svoje obaveze (nesolventnost). Cilj stečaja je ili reorganizacija poslovanja ili unovčenje preostale imovine kako bi se poverioci naplatili koliko god je to moguće.

Na primer, ako firma ima dugove, ali i dovoljno imovine da ih pokrije, može proći kroz prinudnu likvidaciju. Međutim, ako dugovi znatno premašuju vrednost imovine, otvara se stečajni postupak.

E sad, kako prinudna likvidacija i stečaj utiču jedan na drugi?

Od trenutka pokretanja postupka prinudne likvidacije, svi sudski i upravni postupci protiv tog privrednog društva se prekidaju. To smo već ustanovili.

Međutim, ako u toku prinudne likvidacije bude podnet zahtev za stečaj, postupak likvidacije se privremeno prekida dok se ne donese odluka o stečaju.

Dakle, ako sud odbije predlog za stečaj ili se predlog povuče, prinudna likvidacija se nastavlja. Ako se stečaj otvori, postupak prinudne likvidacije se obustavlja i preuzima ga stečajni postupak.

U suštini, prinudna likvidacija je kontrolisaniji proces gašenja firme kada ona još uvek može da podmiri svoje obaveze, dok je stečaj poslednja opcija za društva koja više nemaju finansijsku održivost.

Kada je vašoj firmi potreban advokat za likvidaciju?

Advokat za privredno pravo igra ključnu ulogu u postupku likvidacije firme, bilo da je reč o prinudnoj ili dobrovoljnoj likvidaciji, jer osigurava zakonitost, štiti interese vlasnika i ubrzava proces.

Kod prinudne likvidacije, advokat pomaže firmi da odgovori na odluku Agencije za privredne registre (APR), proveri da li postoji osnov za obustavu postupka i vodi komunikaciju sa poveriocima. Takođe, može preduzeti pravne radnje ako članovi društva žele da ospore prinudnu likvidaciju ili predlože alternativna rešenja.

Kod dobrovoljne likvidacije, advokat savetuje o proceduri, priprema potrebnu dokumentaciju, osigurava da se imovina pravilno raspodeli i da svi poverioci budu namireni. Pomaže i u komunikaciji sa APR-om i nadležnim institucijama, čime se izbegavaju greške koje bi mogle produžiti proces.

U oba slučaja, advokat štiti vlasnike firme od potencijalnih pravnih posledica i obezbeđuje da se likvidacija sprovede efikasno i u skladu sa zakonom.