Kako se radi due diligence i kada je neophodan?

Mnogi kupci, investitori, ali i prodavci u Srbiji i dalje zanemaruju važnost due diligence procesa, te je česta pojava da se poslovne transakcije odvijaju bez temeljne analize svih faktora koji bi mogli uticati na ishod kupovine, odnosno prodaje jedne firme.

Zašto je to tako?

Jedan od razloga sigurno leži u nedostatku adekvatnog obrazovanja u oblasti računovodstva i finansijskog upravljanja među menadžmentom, ali i u činjenici da zakon učesnike u procesu kupoprodaje firme ne obavezuje da due diligence proces sprovedu.

Osim toga, nažalost, često se u srpskoj poslovnoj praksi suočavamo i s kulturom brzog profita, gde se prednost daje što bržim transakcijama, bez dubljeg razumevanja potencijalnih rizika.

Bilo kako bilo, due diligence analiza je proces koji vas može spasiti od ozbiljnih grešaka i neplaniranih finansijskih problema, i uvek je preporučljivo da je sprovedete pre bilo kakvog pripajanja, spajanja ili kupovine (odnosno prodaje) kompanije.

Zato ćemo, kroz sledeće pasuse, objasniti zašto je ovaj postupak neophodan, kada i kako se radi, kao i koje su najvažnije faze koje ne smete da preskočite.

Sadržaj:

• Due diligence prevod
• Zašto je due diligence bitan za investitore/VC fondove?
• Koji su rizici ako se ne sprovede due diligence analiza?
• Kako due diligence utiče na sastavljanje ugovora o kupovini, spajanju ili pripajanju?
• Koje sve vrste due diligence analize postoje?
• Ko su učesnici u procesu due diligence analize?
• Faze due diligence analize
• Šta je due diligence izveštaj?
• Kada angažovati advokata za privredno pravo da sprovede due diligence?

Due diligence prevod

Bilo da kupujete ili prodajete firmu, sigurno ste negde naišli na izraz due diligence. Strana kovanica, ali i te kako odomaćena u srpskom poslovnom svetu.

Šta je zapravo due diligence?

Bukvalan prevod bi bio nešto kao dužna pažnja ili oprezna provera, a u suštini, due diligence predstavlja detaljnu analizu firme pre njene kupovine ili prodaje.

Ova analiza učesnicima u procesu kupoprodaje otkriva, na prvom mestu, firmino:

• Finansijsko stanje
• Pravne rizike
• Operativne i tehničke aspekte

Važno je da znate da due diligence nije obavezan, ali je izuzetno važan u poslovnim transakcijama.

Zašto?

Jer loše odrađena due diligence analiza može skupo da vas košta. Primera radi, AOL je 2001. kupio Time Warner za 165 milijardi dolara – bez adekvatne due diligence analize. Par godina kasnije, vrednost kompanije se strmoglavila, a akvizicija je proglašena za jednu od najgorih u istoriji.

S druge strane, Google je 2006. kupio YouTube za 1,65 milijardi dolara, iznos za koji su mnogi u to vreme smatrali da je previsok. Međutim, danas YouTube vredi stotine milijardi – što je Google zaključio nakon sprovedene detaljne due diligence analize.

Dakle, reč je o jednom vidu osiguranja da kupujete (odnosno prodajete) jednu zdravu, stabilnu, održivu i perspektivnu firmu.

Zašto je due diligence bitan za investitore/VC fondove?

Zamislite da kupujete kuću. Na prvi pogled, sve izgleda sjajno – prostrane sobe, savršena lokacija, sveže okrečeni zidovi.

Ali šta ako su temelji loši? Ili ako postoje nerešeni imovinski sporovi? Ne biste se uselili pre nego što proverite svaki detalj, zar ne?

Ista logika važi i za investicije, što je npr. jako važno za startup-e da razumeju. Due diligence je proces koji investitorima pomaže da sagledaju pravu sliku kompanije u koju ulažu – bez ulepšavanja.

Njegov cilj je, dakle, otkrivanje potencijalnih rizika pre nego što postanu skupe greške.

Due diligence može da otkrije:

• nerešene sudske sporove
• loše ugovore
• da je firma u stečaju
• loše vlasničke strukture
• skrivene dugove
• nerealne projekcije prihoda
• obaveze kompanije koje nisu jasno prikazane
• neefikasne procese
• zavisnost firme od ključnih ljudi
• loše upravljanje resursima
• da li kompanija posluje u skladu sa zakonima ili ne, što je posebno važno u visoko regulisanim industrijama (npr. finansije), itd.

Ako investitor u ovom procesu ispitivanja otkrije ozbiljne probleme, on može postaviti dodatne uslove za realizaciju kupovine ili čak potpuno odustati od investicije.

Koji su rizici ako se ne sprovede due diligence analiza?

Ako se due diligence ne sprovede pre kupovine, odnosno prodaje firme, kupac i prodavac se izlažu brojnim i značajnim pravnim, finansijskim i poslovnim rizicima.

Npr. ako kupac preuzme kompaniju koja nije usklađena sa važećim zakonima i propisima (npr. Zakon o privrednim društvima, Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o zaštiti konkurencije), on podleže raznim kaznama, rizicima od budućih sudskih sporova, pa čak može da dođe i do prinudne likvidacije.

Takođe, ciljna kompanija koju firma-kupac kupuje može imati ugovorne obaveze koje su nepovoljne ili rizične, uključujući obaveze prema dobavljačima, bankama i partnerima, koje mogu negativno uticati na poslovanje, a koje bi ostale skrivene bez due diligence analize.

Kupac, takođe, može preuzeti kompaniju sa skrivenim dugovima, nepokrivenim kreditima, neplaćenim porezima i obavezama prema zaposlenima, što sve može dovesti do problema sa likvidnošću i nemogućnosti ispunjavanja tekućih finansijskih obaveza.

Konačno, bez temeljne analize poslovanja, kupac može kompaniju platiti više nego što zaista vredi, isto kao što prodavac može prodati firmu ispod njene realne vrednosti zbog nepoznavanja pravih finansijskih parametara.

Ovo su samo neki primeri problema do kojih može doći u slučaju da ne dođe do due diligence analize.

Kako due diligence utiče na sastavljanje ugovora o kupovini, spajanju ili pripajanju?

Due diligence je ključan proces koji direktno utiče na strukturu i sadržaj ugovora o kupoprodaji, spajanju ili pripajanju firme – tzv. mergers & acquisitions (još jedna strana kovanica koja se odomaćila kod nas).

Na prvom mestu, na osnovu due diligence-a utvrđuje se šta tačno ulazi u kupoprodajnu transakciju – da li je to poslovna aktiva, obaveze, ugovori, intelektualna svojina, brend, itd.

Takođe, za slučaj da analiza otkrije nerešene pravne ili finansijske probleme, moguće je ugovoriti da se određene obaveze saniraju pre zaključenja ugovora (tzv. closing conditions).

Due diligence utiče i na samu kupoprodajnu cenu i mehanizam plaćanja. Pa tako, ako analiza poslovanja pokaže da kompanija ima skrivene dugove ili netačne finansijske izveštaje, kupoprodajna cena može biti umanjena ili prilagođena.

Na osnovu rezultata due diligence-a, u ugovor o kupovini, spajanju ili pripajanju se takođe neretko unose i razne, posebne odredbe koje štite kupca. Tu spadaju:

• Garancije (tzv. reps & warranties), gde prodavac daje izjave o tačnosti finansijskih podataka, pravnom statusu firme, nepostojanju skrivenih dugova i drugih ključnih aspekata poslovanja.
• Odredbe o obeštećenju, ako se nakon transakcije otkrije da su podaci bili netačni ili da postoji pravna odgovornost, gde se prodavac obavezuje da nadoknadi štetu kupcu.
• Odredbe o tome koja strana snosi odgovornost za određene pravne ili finansijske obaveze (npr. poreze, sudske sporove).

Konačno, kupac može tražiti da ovaj ugovor sadrži klauzulu koja mu omogućava odustanak od kupovine ako se pojave novi problemi nakon due diligence-a, ili može postaviti uslove koji moraju biti ispunjeni pre nego što transakcija bude finalizovana (npr. regulisanje dugovanja, dobijanje regulatornih saglasnosti).

Sve u svemu, bez due diligence-a, ugovor može biti pravno nejasan, rizičan i neadekvatan u zaštiti interesa kupca ili prodavca. Kvalitetna dubinska analiza omogućava izradu preciznog i balansiranog ugovora koji smanjuje rizike i osigurava sigurnu transakciju.

Koje sve vrste due diligence analize postoje?

Na internetu ćete pronaći više podela due diligence analize, u zavisnosti od pristupa i aspekata poslovanja koji se analiziraju. Ipak, najčešće se vrste due diligence-a mogu svesti na sledeće:

• Pravni due diligence
• Finansijski due diligence (koji uključuje i poreski due diligence)
• Tehnički due diligence
• Komercijalni due diligence
• Operativni due diligence

Pravni due diligence

Fokus pravnog due diligence procesa jeste da se osigura da firma nema skrivenih pravnih rizika koji bi kupca kasnije mogli skupo koštati. Šta se analizira?

Analizira se svakako vlasnička struktura firme. Ko su vlasnici, postoje li sporovi oko vlasništva i slično.

Zatim, analiziraju se ugovori i obaveze, nerešene parnice, rizici od budućih tužbi i slično.

Analizira se i da li postoje rizici od kazni zbog neposlovanja u skladu sa zakonima, kao i šta se sve od intelektualne svojine nalazi u vlasništvu firme.

Za ovu analizu, dakle, važno je pripremiti dokumentaciju kao što su:

• Osnivački akt i statut firme
• Izvodi iz privrednih registara
• Ugovori sa klijentima, dobavljačima i zaposlenima
• Dokumentacija o pravnim sporovima
• Dokazi o vlasništvu nad intelektualnom svojinom

Prećićemo sada na finansijski i poreski due diligence.

Finansijski due diligence

Nijedan kupac ne želi da kupi firmu koja izgleda profitabilno, a zapravo je u dugovima do guše.

Zato finansijski due diligence analizira realne prihode i rashode firme, njene kredite, kamate, uslove otplate, da li firma zaista ostvaruje profit i može da pokrije svoje troškove, da li redovno plaća poreze, šta kažu revizorski izveštaji o poslovanju firme, itd.

Dakle, za finansijsku analizu je potrebno pripremiti:

• Finansijske izveštaje za poslednjih, recimo, 3-5 godina
• Bilanse stanja
• Izveštaje o dugovima i kreditima
• Poreske prijave i poreska rešenja
• Revizorske izveštaje

A sada, malo o tehničkom due diligence-u.

Tehnički due diligence

Tehnički due diligence osigurava da firma ima resurse da nastavi poslovanje bez problema.

Tu se, prevashodno, misli na to:

• Da li su proizvodne linije, mašine i IT sistemi firme funkcionalni? Kada je poslednji put vršeno održavanje?
• Koristi li firma zastarele tehnologije koje će uskoro morati da se zamene?
• Da li firma posluje u skladu sa ekološkim regulativama? Postoje li skriveni ekološki rizici?
• Kakvi su predviđeni troškovi održavanja i kada će biti potrebne velike investicije?

Za ovo će vam biti potrebni inventari opreme i tehnički izveštaji, sertifikati o usklađenosti sa ekološkim propisima, razna IT dokumentacija i softverske licence, planovi održavanja i procene vrednosti opreme i sl.

Komercijalni due diligence

Komercijalni due diligence pomaže kupcu da shvati da li firma zaista ima tržišnu vrednost.

Dakle, gleda se kako firma stoji u odnosu na konkurenciju, ima li stabilan tržišni udeo, kakva joj je baza klijenata i da li postoji rizik da isti napuste firmu nakon preuzimanja, da li sektor u kojem firma posluje raste ili opada, kakav je marketing/brend firme, itd.

Za ovu analizu, biće vam potrebni izveštaji o tržišnom udelu i konkurenciji, spisak ključnih klijenata i ugovori sa njima, marketing strategija i analiza reputacije brenda, izveštaji o prodaji i trendovima i slična dokumentacija.

Operativni due diligence

Odličan proizvod i stabilni finansijski izveštaji nisu dovoljni ako firma iznutra ne funkcioniše kako treba.

Upravo tim se bavi operativni due diligence - svakodnevnim poslovanjem i analizom organizacione strukture.

U okviru operativnog due diligence-a, postavljaju se sledeća pitanja:

• Da li ključni zaposleni planiraju da ostanu u firmi i nakon akvizicije?
• Kakve ugovore o radu firma ima?
• Kako su organizovani proizvodnja, logistika i isporuka usluga? Postoje li uska grla koja usporavaju rast?
• Koji su glavni dobavljači? Koliko je firma zavisna od njih?
• Da li su firmini (IT) sistemi bezbedni od hakovanja i curenja poverljivih informacija?

Suština svih ovih provera je sledeća: Neproveren biznis može izgledati kao zlato spolja, a iznutra biti tempirana bomba.

Dobro sproveden due diligence kupcu daje moć – da pregovara bolju cenu, izbegne pravne i finansijske probleme, i bude uveren da kupuje nešto što zaista vredi.

Ko su učesnici u procesu due diligence analize?

U procesu due diligence analize, pored kupca (ili investitora) i prodavca, učestvuju i mnogi stručnjaci, jer je potrebno detaljno ispitati pravne, finansijske, tehničke, operativne i komercijalne aspekte firme.

Dakle, reč je o više ljudi sa različitim ekspertizama, a ne o jednom čoveku koji se razume u sve prethodno pobrojane aspetke poslovanja.

Na prvom mestu, u due diligence analizi učestvuje advokat za privredno pravo. Njegova dužnost je da pregledaju sve pravne dokumente firme koja se prodaje, provere vlasništvo, ugovorne obaveze, potencijalne sporove, i usklađenost sa zakonima.

Pored advokata, u analizi učestvuju i finansijski i poreski savetnici (računovođe i revizori). Njihov zadatak je procena stvarnog finansijskog stanja firme – prihodi, rashodi, dugovi, poreske obaveze i profitabilnost. Advokati i finansijski savetnici, inače, često usklađuju podatke jer pravni rizici mogu imati finansijske posledice.

Takođe, u ovom procesu učestvuju i razni tehnički stručnjaci i inženjeri koji procenjuju infrastrukturu, proizvodne linije, tehnologiju i opremu firme.

Konačno, učestvuju i komercijalni analitičari (neretko i marketing stručnjaci), kao i operativni menadžeri i HR stručnjaci.

Svi ovi učesnici u postupku due diligence-a rade na svom delu posla i zasebno izveštavaju kupca/investitora o svojim pronalascima. Na kraju, svi nalazi se objedine u tzv. izveštaj o due diligence analizi, koji kupac koristi za donošenje odluke o kupovini.

Faze due diligence analize

Ugrubo rečeno, možemo reći da due diligence analiza ima 3-4 standardne faze.

Prva faza je faza planiranja i organizacije i u njoj se definiše kako će celokupan due diligence proces izgledati, ko će biti uključen u nju, koji su ciljevi analize i kako će se informacije prikupljati.

Dakle, formira se prethodno spomenuti tim stručnjaka koji će raditi na analizi, definišu se oblasti koje će biti analizirane, kao i vremenski okvir za svaku od njih.

Konačno, izrađuje se plan rada koji je prilagođen specifičnostima firme koja se analizira – bilo da je reč o malom preduzetniku, bilo o velikoj korporaciji, i razmatraju se specifični ciljevi due diligence analize, kao što su smanjenje rizika, utvrđivanje vrednosti ili pronalaženje mogućih pretnji.

Sledeća faza je faza slanja zahtevanih dokumenata i analiza dokumentacije.

Nakon što je organizacija postavljena, dolazi faza slanja liste zahtevanih dokumenata firmi koju analiziramo. Tu uključuje pravnu dokumentaciju, finansijske izveštaje, ugovore, listu imovine i druge interne podatke.

Paralelno, tim koji sprovodi due diligence analizu pregledava javne baze podataka (npr. registre kompanija, sudske arhive) kako bi prikupio dodatne informacije o firmi.

Izvodi se prvi pregled dokumentacije kako bi se otkrili mogući problemi ili rizici.

Treća faza je faza analize prikupljenih podataka radi ocenjivanja svih potencijalnih rizika i prednosti kupovine firme.

U ovoj fazi tim stručnjaka prepoznaje obrazce u poslovanju firme koja se kupuje, upoređuje informacije i proverava usklađenost sa zakonima.

Takođe, u ovoj fazi se identifikuju potencijalne crvene zastave (problemi koji mogu ozbiljno uticati na vrednost firme ili je učiniti neprivlačnom za kupovinu) i procenjuju se alternative, ako postoji mogućnost da se neki problemi reše ili pregovaraju.

Konačna faza je faza finalizacije i predaja konačnog izveštaja, kada se završava proces due diligence-a i sve informacije koje su prikupljene, analizirane i ocenjivane, sada se sumiraju u konačnom izveštaju. Malo više o njemu u nastavku.

Šta je due diligence izveštaj?

Due diligence izveštaj je dokument koji sadrži sve ključne nalaze, preporuke i zaključke nakon sprovedene due diligence analize.

Ovaj izveštaj može uključivati identifikovane rizike, prednosti kupovine, predloge za pregovaranje, kao i preporuke za poboljšanje poslovanja ili rešavanje problema.

Na osnovu ovog izveštaja, kupac ili investitor donosi konačnu odluku da li će nastaviti sa transakcijom, smanjiti cenu ili čak odustati od pregovora.

U mnogim slučajevima, finalni due diligence izveštaj može biti osnova za kasnije pravne pregovore i finalizaciju ugovora o kupovini ili spajanju.

Trajanje izrade due diligence izveštaja zavisi od više faktora, uključujući veličinu firme, dostupnost dokumentacije, obim due diligence analize, koordinaciju između timova, specifičnost transakcije, itd. Okvira radi, uglavnom je potrebno negde između 3 nedelje do 3 meseca, ali nisu nepoznate situacije i u kojima ovaj proces traje mnogo duže.

Kada angažovati advokata za privredno pravo da sprovede due diligence?

Advokata za privredno pravo bi, idealno, trebali angažovati već na početnoj pripremi za due diligence analizu, a kako bi vam pravilno definisao ciljeve analize, izradio strategiju za istu, i pomogao da izbegnete potencijalne pravne probleme u njenom procesu.

U ovoj fazi, advokat za privredno pravo može:

• Obaviti pravnu procenu poslovanja ciljne firme;
• Dati vam savet o specifičnim pravnim aspektima koji se moraju razmotriti u transakciji;
• Sastaviti listu zahtevanih pravnih dokumenata, kao što su ugovori, registracija intelektualne svojine, imovina i pravne obaveze.

Advokat vam može pomoći i u samom procesu due diligence analize, tako što će pregledati sve ugovore ciljne firme (s kupcima, dobavljačima, partnerima), njene radne odnose, intelektualnu svojinu, potencijalne sporove i preteće tžbe, itd.

U tom procesu, advokat može ispregovarati bolje uslove kupovine firme u vaše ime, kao i pripremiti i revidirati sve ugovore koji se usput javljaju (a tako da sadrže sve važne garancije, zaštite, klauzule o odlaganju plaćanja i druge specifične elemente).

Na kraju, advokat je odgovoran za finalizaciju pravnog due diligence izveštaja, koji mora obuhvatiti sve ključne aspekte: identifikovane rizike, preporuke za smanjenje tih rizika, kao i pravne posledice koje bi mogli imati na transakciju.

Možemo zaključiti da ne postoji faza due diligence-a u kojoj advokat nije potreban. On treba biti prisutan tokom celokupnog procesa – od planiranja, preko analize, sve do finalizacije i posttransakcijskih koraka.