Ugovor o delu

Ugovor o delu

Ugovor o delu je ugovor kojim se jedna ugovorna strana poslenik (preduzimač, odnosno izvođač radova) obavezuje da obavi određeni posao, kao što je izrada ili opravka neke stvari ili izvršenje nekog fizičkog ili intelektualnog rada, dok se druga ugovorna strana naručilac obavezuje da mu za to plati naknadu.

Sadržaj:

Pojam ugovora o delu

Ugovor o delu regulisan je posebnim odredbama Zakona o radu i Zakonom o obligacionim odnosima. Shodno regulativi koju donose ovi zakoni, naručilac posla, odnosno poslodavac može sa određenim licem u pisanom obliku da zaključi ugovor o delu radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, ili samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.

Sklapanje ugovora o delu

Osnovne karakteristike

Imajući u vidu zakonske odredbe može se zaključiti da je zakonodavac odredio sledeće bitne karakteristike ugovora o delu:

  1. Ugovor o delu predstavlja radno angažovanje van radnog odnosa.
  2. Zaključuje se samo radi obavljanja poslova koji su van osnovne ili pretežne delatnosti poslodavca.
  3. Poslovi radi kojih se zaključuje imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku stvari, odnosno samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.
  4. Zaključuje se u pismenom obliku.
  5. U slučaju zaključivanja ovakvog ugovora u oblasti umetnosti, ili druge kulturne delatnosti, takav ugovor mora da bude u saglasnosti sa posebnim kolektivnim ugovorom za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture.

Shodno navedenom, lica koja su angažovana po osnovu ugovora o delu ne zasnivaju radni odnos za obavljanje tih poslova, iz čega proističe da ne uživaju status zaposlenih osoba i prava koja idu uz to, te stoga ne poseduju pravo na godišnji odmor, niti imaju utvrđeno radno vreme ili radne pauze. Takođe, ne ostvaruju pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora, pravo na bolovanje, ili druga prava koja su tipična za zaposlene.

U pogledu lica s kojima se može zaključiti ugovor o delu, ne postoje specifični uslovi za skapanje takvog ugovora. To znači da poslodavci mogu sklopiti ugovor s bilo kim, bez obzira da li je osoba zaposlena, nezaposlena, student, poljoprivrednik, penzioner, pa čak i osoba koja prima invalidsku penziju. Osoba koja je već u radnom odnosu kod drugog poslodavca nije obavezna da obavesti poslodavca o angažovanju na poslovima po ugovoru o delu kod drugog poslodavca. Međutim, zaposleni ima dužnost da uskladi svoje obaveze iz ugovora o delu s obavezama iz svojeg primarnog radnog odnosa.

Preduzimač ugovora o delu

Pravne osobine

Po svojoj pravnoj prirodi ugovor o delu predstavlja teretan, dvostrano obavezan ugovor jer stvara obaveze za obe strane. U ovom ugovoru, tačno se zna ko je naručilac posla, a ko izvršilac, kao i koji posao treba da se uradi i za koliku naknadu.

Zaključuje se s obzirom na ličnost izvršioca posla, u pismenom obliku, i prestaje po okončanju posla za koji je i zaključen.

Bitni elementi ugovora o delu

Bitni elementi ugovora o delu su posao poslenika i nagrada. Rok ispunjenja može biti predviđen kao bitan element voljom ugovorenih strana i u tom slučaju se ugovor gasi u slučaju da se ne ispuni obaveza u određenom roku.

Posao poslenika

Predmet ugovora o delu predstavlja izrada ili opravka neke stvari ili izvršenje nekog fizičkog ili intelektualnog rada. Zakon o radu izričito predviđa da su u pitanju poslovi koji su van delatnosti poslodavca. Kada je u pitanju izrada stvari predmet ugovora može izrada biti pokretne ili nepokretne stvari. Smatra se da je posao poslenika određen i ako se stvar izrađuje prema određenom standardu (npr. izrada odela).

Nagrada

Nagrada u ugovoru o delu označava naknadu koju naručilac daje izvršiocu za obavljeni posao. Ova nagrada, najčeće se isplaćuje u novcu, ali se može ugovoriti i neka druga vrsta imovinske naknade, poput predaje stvari ili prava.

Ključno je da strane jasno odrede ovu nagradu kako bi ugovor bio valjan. Čak i ako je nagrada utvrđena prema obaveznoj tarifi ili nekom drugom dokumentu, ili je odredilo treće lice po odobrenju stranaka, smatra se da je nagrada adekvatno definisana.

Ako naknada nije posebno definisana, može se odrediti na osnovu:

  • Vrednosti rada.
  • Normalnog vremena potrebnog za taj posao.
  • Uobičajene naknade za tu vrstu posla.

Ukoliko nije drugačije određeno, poslenik nije dužan da isplati nagradu izvršiocu, pre nego što je pregledao izvršeni rad i odobrio ga.

Rok za izvršenje posla

Vreme izvršenja zadatka i isplate nagrade strani može biti prećutno ili izričito ugovoreno. U slučaju da ugovorne strane, ne dogovore rok, vreme izvršenja obaveze određuje se uzimajući u obzir prirodu specifičnog zadatka, prateći odgovarajuće standarde.

Zakon o obligacionim odnosima, definiše da naručilac posla ima pravo da raskine ugovor pre nego što je naručeni posao dovršen u bilo kom momentu, ali u takvom slučaju dužan je isplatiti posleniku dogovorenu naknadu umanjenu za troškove koje poslenik nije učinio, a koje bi bio dužan da učini, kao i iznos zarade koju je ostvario na drugom mestu ili je svesno propustio da ostvari.

Radnik angažovan ugovorom o delu

Odgovornost ugovornih strana

Naručilac posla

Kada naručilac primi izvršeni deo posla bez pregleda, pretpostavlja se da je posao izvršen na odgovarajući način. Poslenik nije odgovoran za nedostatke koji se pojave nakon prijema posla, osim ako su to skriveni nedostaci koji nisu mogli biti otkriveni prilikom prijema.

Izvršilac posla koji je definisan ugovorom

Izvršilac posla

Ukoliko izvršeni posao ima nedostatke, naručilac ima pravo zahtevati od poslenika da ih otkloni, uz naknadu za štetu koju je zbog toga pretrpeo. Ukoliko nedostaci onemoguće upotrebu posla ili bi naručilac odustao od ugovora da je znao za njih, može raskinuti ugovor i tražiti naknadu za štetu prouzrokovanu neispunjenjem ugovora. Ako su nedostaci manjeg značaja i nisu ispravljeni od strane poslenika, naručilac ima pravo na umanjenje dogovorene naknade proporcionalno smanjenoj vrednosti posla, uz naknadu za štetu koju je pretrpeo zbog tih manjih nedostataka.

Obaveze ugovornih strana

Ugovor o delu primer je ugovora gde obaveze ugovornih strana moraju biti jasno definisane:

Obaveza predaje predmeta posla

Poslenik ima obavezu da preda izrađenu ili popravljenu stvari naručiocu u vreme i na načinom utvrđen ugovorom.

Obaveza isplate nagrade

Naručilac je obavezan da isplati nagradu u vreme, u mestu i na način predviđen ugovorom. Ako se ugovorom ne predvidi vreme isplate nagrade nagrada se predaje po obavljenom poslu pošto naručilac pregleda urađeno. Ako je izvršenje posla bilo ugovoreno u delovima za svaki deo posla se nagrada isplaćuje u trenutku predaje određenog dela.

Mesto isplate nagrade se određuje ugovorom, ukoliko stranke nisu predvideli mesto isplate nagrade niti se ono ne može odrediti po osnovu prirode posla ili običaja onda je mesto isplate nagrade u mestu gde je naručilac imao u momentu nastanka obaveze svoje prebivalište.

Raskid ugovora o delu

Raskid ugovora o delu predstavlja formalno prekidanje dogovorenih obaveza i prava između dve strane koje su prethodno sklopile ugovor o delu. Za razliku od otkaza ugovora o radu, do kog Moze doci samo u proceduri propisanoj Zakonom o radu, do raskida ugovora o delu moze doci iz sledećih razloga:

  1. U slučaju da izvršilac posla protivno ugovornim odredbama rad ne započne na vreme ili toliko zakasni da ne može prema predviđanjima nadoknaditi zakašnjenje do određenog roka uz uslov da zakašnjenje nije posledica krivice naručioca.
  2. Ako je izvršilac posla nepravilno izvršio posao koji je ugovoren, usled čega izvršeno delo ima određene nedostatke, naručilac može upozoriti izvršioca da koriguje rad u razumnom roku.
  3. Ukoliko se nedostaci ne otklone, naručilac posla može raskinuti ugovor i zatražiti naknadu štete.
  4. Ugovor se može raskinuti i u slučaju ako pre predaje predmet posla slučajno propadne kao i kada izvršenje ugovora postane preterano teško zbog promenjenih okolnosti.
  5. Ugovor može biti raskinut i sporazumom ugovornih strana.
  6. U slučaju smrti izvršioca, pod uslovom da je posao zaključen s obzirom na lična svojstva izvršioca posla, na primer sa čuvenim slikarom.

Raskid ugovora o delu obično zahteva pravno regulisanje i može imati različite posledice, uključujući finansijske kompenzacije ili druge oblike nadoknade.

Porezi i doprinosi

Ugovor o delu podleže oporezivanju kao drugi prihod fizičkog lica prema Zakonu o porezu na dohodak građana. Osnovica za porez je bruto prihod umanjen za 20%. Doprinosi se obračunavaju na oporezivi prihod, pri čemu je stopa za penzijsko osiguranje 26%, a za zdravstveno 10,3%.

Plaćanje doprinosa zavisi od statusa radnika. Nezaposleni ili oni bez drugog osiguranja plaćaju porez i doprinose. Zaposleni negde drugde plaćaju samo doprinos za penzijsko osiguranje. Identifikacija statusa radnika može biti izazovna za poslodavca, a oslanjanje na radnikovu izjavu može biti nepouzdano.

U retkim situacijama, plaća se samo porez na dohodak, npr. ako je radnik dobio potvrdu o plaćenim doprinosima ili je strani državljanin po međunarodnom sporazumu oslobođen plaćanja doprinosa.

Nedostaci rada po osnovu ugovora o delu

Angažovani na osnovu ugovora o delu nemaju status zaposlenih lica, pa tako, nemaju ni prava koja su rezervisana za zaposlene:

  • Nepostojanje naknade za prekovremeni rad.
  • Neplaćanje poreza i doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje.
  • Nepostojanje godišnjeg odmora
  • Nemogućnost sindikalnog organizovanja
Preduzimači angažovani ugovorom o delu

Zloupotrebe ugovora o delu

Ugovor o delu primer je čestih zloupotreba Zakonskih rešenja. Često se dešava da se angažuju pojedinci za poslove koji spadaju u pretežnu delatnost poslodavca. Takođe, ova vrsta ugovora se nepravilno koristi za privremenu zamenu odsutnog zaposlenog ili u slučaju povećanog obima posla.

Ne postoji obaveza plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje, regresa i naknade za bolovanje u prvih 30 dana, što stvara percepciju da je finansijski isplativije sklopiti ugovor o delu umesto ugovora o radu. Ovakvo postupanje često dovodi do uskraćivanja prava angažovanog radnika koja bi imao u okviru redovnog radnog odnosa, poput prava na pauze, godišnji odmor, naknadu zarade za vreme odsustva zbog bolesti i drugih beneficija.

U tim slučajevima, radnik ima pravo da se obrati inspekciji rada ili da pokrene sudski postupak. Na taj način će se utvrditi ništavost takvog ugovora, budući da isti ne proizvodi pravno dejstvo.