Ostavinska rasprava

Kada neko lice (ostavilac) premine, posle njegove smrti nastupaju određene imovinsko pravne posledice - nasleđivanje imovine.

Ostavinska rasprava je postupak u kojem se raspravlja zaostavštini i sprovodi se sa ciljem utvrđivanja ko su naslednici preminulog, koja imovina se nasleđuje i koja prava i obaveze im pripadaju iz zaostavštine.

Sadržaj:

• Kako pokrenuti ostavinsku raspravu
• Dokumentacija za ostavinsku raspravu
• Ostavinska rasprava - faze postupka i izjave naslednika
• Naslednici i deoba imovine
• Trajanje ostavinske rasprave i privremene mere
• Postupak kada postoji testament
• Ko su nužni naslednici i koliki je nužni deo
• Kako ostvariti pravo na nužni deo
• Troškovi ostavinskog postupka
• Advokat za nasledno pravo

Pokretanje ostavinske rasprave i ko pokreće ostavinsku raspravu

U Srbiji, ostavinska rasprava se automatski pokreće kada sud sazna za smrt neke osobe. Ova informacija obično dolazi od matične službe koja sudu dostavlja izvod iz matične knjige umrlih.

Međutim, pokretanje ostavinskog postupka može se sprovesti i na inicijativu zainteresovane strane, poput potencijalnog naslednika. Ovo je posebno preporučljivo kada postoji testament ili ugovor o doživotnom izdržavanju, ili ako nije jasno ko su pravi naslednici.

Nakon što dobije izvod iz matične knjige umrlih, sud obično zadužuje javnog beležnika da sačini smrtovnicu i vodi ostatak postupka nasleđivanja.

Javni beležnik skuplja sve potrebne informacije: o osobi koja je preminula, njenim naslednicima, imovini, eventualnom testamentu, dugovima i drugim relevantnim detaljima.

Kada je smrtovnica gotova, šalje se nazad sudu. Sud ima 30 dana da odluči hoće li sam nastaviti da vodi postupak nasleđivanja ili će ga prepustiti javnom beležniku za dalje postupanje.

Ukoliko ste sprečeni podneste predlog za pokretanje ostavinske rasprave jer ne živite u mestu u kom je živeo ostavilac ili ne znate kako se podnosi predlog, advokat za ostavinsku raspravu će to učiniti umesto vas.

Mesno nadležan sud određuje se prema mestu poslednjeg prebivališta ili boravišta ostavioca. Ukoliko ostavilac nema ni prebivalište ni boravište u Srbiji, nadležnost suda zasniva se na području gde se nalazi pretežni (veći) deo zaostavštine.

Da li zastareva ostavinska rasprava?

Zakon ne propisuje rok za pokretanje ostavinske rasprave, stoga samo pravo na pokretanje ostavinskog postupka ne zastareva.

Kako proveriti da li je pokrenuta ostavinska rasprava?

Informacija o tome da li je ostavinski postupak pokrenut iza nekog lica može se dobiti u mesno i stvarno nadležnom sudu prema mestu poslednjeg prebivališta ostavioca.

Ostavinska rasprava potrebni dokumenti

Da biste započeli postupak ostavinske rasprave, potrebno je prikupiti određenu dokumentaciju. Ova dokumenta mogu podneti naslednici ili druga zainteresovana lica.

1. Potvrda o smrti pokojnika (izvod iz matične knjige umrlih)
2. Rodni listovi za sve naslednike
3. Fotokopije ličnih dokumenata (lične karte) naslednika
4. Ako postoje, testament ili ugovor o doživotnom izdržavanju
5. Dokumentacija o vlasništvu nad nepokretnostima, kao što su ugovori ili izvodi iz registra nepokretnosti
6. Registraciona dozvola za motorno vozilo, ukoliko je pokojnik imao vozilo registrovano na svoje ime
7. Dozvola za posedovanje oružja, ako je pokojnik imao oružje
8. Potvrda iz banke koja svedoči da je pokojnik imao bankovni račun
9. Ostala relevantna dokumentacija

Ostavinska rasprava - faze postupka i naslednička izjava

Ostavinski postupak je predviđen da bude brz i efikasan i da naslednicima u najkraćem roku bude omogućeno raspolaganje nasledstvom.

Ostavinska rasprava podrazumeva nekoliko faza:

1. Pripremanje raspravljanja zaostavštine.
2. Popis i procena imovine.
3. Postupak po prijemu smrtovnice.
4. Raspravljanje zaostavštine.
5. Donošenje rešenja o nasleđivanju.

Pripremanje raspravljanja zaostavštine

Neophodno je da sud pre svega utvrdi sve preduslove za otvaranje rasprave: da li je ostavilac preminuo, da li je iza sebe ostavio imovinu i kolika je njena vrednost, da li postoji testament, da li postoje naslednici.

Kako rok za pokretanje ostavinske rasprave nije zakonom određen tako se u praksi često dešava da i posle nekoliko godina posle smrti ostavioca imovina nije raspravljena.

Sud odnosno javni beležnik kome je povereno sprovođenje postupka će odrediti ročište, na koje poziva sva zainteresovana lica.

Lica koja su pozvana kao zakonski naslednici mogu se do kraja rasprave izjasniti da li će se prihvatiti nasledstva ili neće.

Popis i procena imovine

Informacije o imovini preminule osobe obično se beleže u umrlicu. Međutim, pošto matičar prilikom izrade umrlice koristi informacije koje pružaju članovi porodice, podaci o imovini često nisu potpuno precizni ili pouzdani.

Iz tog razloga, postoji mogućnost popisa i procene imovine tokom postupka nasleđivanja. Ova pravila su regulisana Zakonom o vanparničnom postupku. Sud nije obavezan da uvek sprovodi ovakav postupak, ali zakon navodi specifične situacije u kojima je sud dužan da inventariše i proceni vrednost imovine:

• Kada to zahtevaju naslednici.
• Kada se ne zna ko su naslednici ili gde se oni nalaze.
• Kada su naslednici osobe koje su, zbog maloletstva ili mentalnih problema, nesposobne da upravljaju sopstvenim poslovima.
• Kada imovina treba da bude predana državi, lokalnoj samoupravi ili pravnom subjektu.
• U drugim situacijama koje se smatraju opravdanim.

Popisuje se ona imovina koja se nalazila u posedu ostavioca u momentu njegove smrti. U posedu su i one stvari za koje se tvrdi da nisu u imovini ostavioca (dakle i tuđe stvari u njegovoj državini). Takođe se popisuju i stvari koje su u vlasništvu ostavioca ali se nalaze u posedu drugog lica (na primer ostavilac je pozajmio ili rentirao neku svoju stvar).

Raspravljanje zaostavštine

Na ročištu za raspravljanje zaostavštine testamentarni i zakonski naslednici dužni su da daju nasledničke izjave. Naslednička izjava primer je izjave koja može biti pozitivna (da se naslednik prima nasledstva) ili negativna (da se odriče nasledstva), takođe naslednička izjava ne može biti delimična, već se neko prihvata ili odriče/ustupa u celosti svog dela.

Izostanak sa ostavinske rasprave iz opravdanih razloga je svakako moguć. Ako ste sprečeni da lično prisustvujete na ročištu ostavinske rasprave, umesto vas na ročište može po osnovu punomoćja pristupiti advokat za nasledno pravo i u vaše ime dati nasledničku izjavu, ili se o prihvatanju ili odbijanju nasleđa možete izjasniti pre ročišta pismenim putem. U slučaju da izostanete, odnosno ne izjasnite se, smatra se da ste se prihvatili nasleđa. Zakonska posledica prihvatanja nasleđa jeste i prihvatanje dugova koje je ostavilac imao, ali samo do visine vašeg dela nasleđene imovine.

Raspravljaju se samo one činjenice koje nisu sporne. Ukoliko se u toku ostavinske rasprave jave sporne činjenice na primer postoji ugovor o doživotnom izdržavanju ili testament (najčešći slučaj u praksi) kojim ste isključeni iz nasleđa nadležni organ će prekinuti raspravu rešenjem i uputit stranke da spor reše u parničnom postupku.

Rešenje o nasleđivanju

Nakon ročišta za raspravljanje zaostavštine i nakon što su utvrđene sve činjenice koje su od značaja za raspravljanje zaostavštine, sud odnosno javni beležnik donosi rešenje o nasleđivanju kojim utvrđuje ko su naslednici umrlog, koliki su njihovi nasledni delovi, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima a koja legatarima kao i drugim licima.

Naslednici koji su se iz bilo kog razloga odrekli nasleđa mogu pokrenuti parnični postupak kojim će ostvariti prava koja im pripadaju.

Ukoliko se naknadno pronađe imovina koja je bila vlasništvo ostavioca, najčešće je to nepokretna imovina za koju naslednici nisu znali jer je bila vanknjižno vlasništvo ostavioca, možete podneti predlog za donošenje dopunskog ostavinskog rešenja.

Naslednici i deoba imovine

Naslednici su lica koja se po samom zakonu ili na osnovu volje ostavioca pojavljuju u ostavinskom postupku i koja imaju određena imovinska prava. Ostavioca po osnovu zakona mogu nasleđivati: njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov bračni drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova braća i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci.

Kako se deli nasledstvo?

Nasledstvo se deli po naslednim redovima. Odnos naslednih redova zakonom je određen tako da naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda.

Prvi nasledni red

Prvi nasledni red

Prvi nasledni red čine ostaviočeva deca i supružnik. Nesledstvo se deli na jednake delove između ostaviočeve dece i bračnog druga.

Nasledstvo posle smrti roditelja i nasledstvo posle smrti supruga naslednicima u prvom naslednom redu deli se na jednake delove. Pa tako ukoliko je iza ostavioca ostao suprug ili supruga i dvoje dece, svakom od naslednika pripasti će po 1/3 nasledstva.

Takođe uvek treba imati u vidu pravo predstavljanja koje omogućava da u slučaju da neko ostaviočevo dete ne nasledi (nije u životu, nedostojan je nasleđivanja, isključen je iz nasledstva i dr.) ostavioca nasleđuju potomci deteta dobijajući onaj deo nasledstva koji bi ostaočevo dete dobilo da je nasledilo. Potomci bližeg stepena srodstva isključuju potomke daljeg stepena srodstva (na primer unuci isključuju praunuke).

Drugi nasledni red

Drugi nasledni red

Drugi nasledni red čine ostaviočev supružnik i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo. U ovoj situaciji postoji nasledstvo posle smrti supruga i nasledstvo posle smrti deteta.

Kako se deli nasledstvo u braku bez dece, odnosno kada je ostavilac imao bračnog druga, a nije imao potomstvo? Bračni drug nasleđuje u drugom naslednom redu i njemu pripada polovina zaostavštine (½), dok drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji (po ¼).

Ukoliko ostavilac nije imao bračnog druga, ili ukoliko bračni drug ne može ili neće da nasledi, celu zaostavštinu nasleđju ostaviočevi roditelji ili njihova deca na jednake delove, na primer brat i sestra ostavioca.

Treći nasledni red

Treći nasledni red

Treći nasledni red čine ostaviočevi dedovi i babe i njihovo potomstvo. Dakle treći nasledni red ima četiri rodonačelnika te se zaostavština deli na četiri dela.

Ostaviočevi deda i baba sa očeve strane (očeva loza) nasleđuju polovinu zaostavštine, a drugu polovinu nasleđuju deda i baba s majčine strane (majčina loza).

Četvrti nasledni red

Četvrti nasledni red čine ostaviočevi pradedovi i prababe.

Ostaviočevi pradedovi i prababe sa očeve strane nasleđuju na jednake delove polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi pradedovi i prababe s majčine strane.

Ostali nasledni redovi

Posle ostaviočevih pradedova i prababa, zaostavštinu nasleđuju njegovi dalji preci, redom, shodno pravilima pod kojima nasleđuju njegovi pradedovi i prababe.

Koliko traje ostavinska rasprava i privremene mere

Cilj ostavinskog postupka je da se naslednicima što brže i efikasnije omogući upravljanje nasleđenom imovinom.

U praksi, trajanje ostavinskog postupka može biti nepredvidivo. Može proći značajno vreme, čak i godine, do okončanja postupka, što može predstavljati opasnost za imovinu, posebno ako je reč o kvarljivim robama ili ako se u posedu zaostavštine nalazi osoba koja bi mogla da je ugrozi.

Zakon o vanparničnom postupku predviđa određene privremene mere koje se mogu preduzeti radi obezbeđenja zaostavštine i ostvarivanja prava naslednika.

Privremene mere podrazumevaju predaju imovine na čuvanje pouzdanom licu, donošenje rešenja o predaji gotovog novca, dragocenosti, hartija od vrednosti, štednih knjižica i drugih važnih isprava sudu ili javnom beležniku na teritoriji gde se nalaze, kao i rešenje o pečaćenju stana ostavioca, određenih prostorija u stanu ili drugih prostorija koje pripadaju zaostavštini, kao i odvajanje zaostavštine od imovine naslednika i slično.

Na primer, ako preminula osoba (ostavilac) ostavi nekretninu maloletnoj osobi koja će je dobiti u posed tek kada postane punoletna, završi fakultet ili ispuni neki drugi uslov, tada se mogu primeniti privremene mere kako bi se zaostavština zaštitila sve dok naslednik ili legatar ne dođu u posed iste.

Nasledstvo posle smrti muža ili nasledstvo posle smrti žene

Supružnik nasleđuje u prvom ili u drugom naslednom redu kako smo ranije i naveli, u zavisnosti od toga da li je ostavilac imao dece sa preminulim supružnikom ili ne. S obzirom na nasledni red u kom nasleđuje, supružnik može biti u prvom naslednom delu i zaostavštinu deliti na jednake delove sa decom ostavioca, pravilo, međutim, ne važi ako potomci nisu zajednički potomci ostavioca i bračnog druga koji nasleđuje, ili ukoliko nasleđuje u drugom naslednom redu, zaostavštinu deliti sa roditeljima ili braćom i sestrom ostavioca na taj način što bi njemu pripala polovina, dok bi druga polovina pripala roditeljima. Kada postoji ostaviočevo dete kome ostaviočev bračni drug nije roditelj, a imovina bračnog druga je veća od one koja bi mu pripala pri podeli zaostavštine na jednake delove, onda svako ostaviočevo dete može naslediti do dva puta više nego bračni drug ako sud, pošto razmotri sve okolnosti, oceni da je to opravdano. Ovaj udeo se može i smanjiti ili povećati.

Prava supruga posle smrti žene i prava supruge posle smrti muža

Položaj bračnog partnera postaje još složeniji ukoliko ostavilac nema potomstvo. U takvom slučaju, bračni partner gubi svojstvo naslednika prvog reda i nasleđuje imovinu u drugom naslednom redu zajedno sa roditeljima ostavioca i njihovim potomcima. Bračni partner u tom slučaju nasleđuje polovinu zaostavštine, dok drugu polovinu nasleđuju roditelji ostavioca, ili ukoliko oni ne mogu ili ne žele da naslede, njihovo potomstvo. Ovo može dovesti do situacija u kojima bračni partner deli zaostavštinu sa sestričinom ili sinovcem ostavioca.

Jedino u slučaju kada roditelji ostavioca nemaju potomstvo ili ne mogu/nisu zainteresovani za nasleđivanje, bračni partner nasleđuje celokupnu zaostavštinu.

Povećanje naslednog dela supružnika

Međutim kada nasleđuje u drugom naslednom redu, prava supruge posle smrti muza i prava muza posle smtri supruge uključuju i pravo na povećanje naslednog dela. Ovo pravo se odnosi samo na one bračne partnere koji nemaju dovoljno sredstava za život. U takvim situacijama, bračni partner može zahtevati doživotno uživanje (pravo na plodove) celokupne ili dela imovine koju su nasledili ostali naslednici, ukoliko podnese zahtev u roku od godinu dana od smrti ostavioca. Takođe, ukoliko je vrednost nasleđene imovine toliko mala da bi deljenje te imovine dovelo do siromaštva supružnika, on ima pravo da zahteva celokupnu zaostavštinu kao svoju sopstvenu imovinu.

Smanjenje naslednog dela supružnika

Zakon takođe predviđa mogućnost smanjenja naslednog dela bračnog partnera u drugom naslednom redu. Ovo se dešava kada nasleđena imovina ostavioca čini više od polovine njegove lične imovine. U takvim situacijama, kao i u sličnim slučajevima, ostali naslednici mogu, u roku od godinu dana od smrti ostavioca, zahtevati smanjenje naslednog dela bračnog partnera na četvrtinu zaostavštine, ukoliko se utvrdi da zajednički život ostavioca i bračnog partnera nije trajao dug period.

Šta se dešava ukoliko nema naslednika?

Zaostavština bez naslednika dodeljuje se Republici Srbiji. 🇷🇸

Kada se ostavinski postupak ne održava?

Ostavinski postupak se obustavlja kada preminuli nema imovinu ili je ima, ali je njome raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju. Zaostavština se neće raspravljati ni kada je ostavilac imao samo pokretnu imovinu, a niko od lica pozvanih na nasleđe ne traži da se zaostavština raspravi.

Kako proveriti da li je pokrenuta ostavinska rasprava za raspravljanje naknadno pronađene imovine?

Naknadno pronađena imovina je ona zaostavština koja nije raspravljena iza ostavioca u prvostepenom postupku, te je neophodno pokrenuti dopunski postupak, na osnovu zahteva koji ćete lično podneti ukoliko se posle donošenja rešenja o nasleđivanju pojavi neka nova imovina koja nije bila poznata u vreme donošenja rešenja.

Za ovakvu situaciju potrebno je sprovesti dodatni postupak.

Testament i ostavinska rasprava

Testament (zaveštanje) je zakonom uređeni oblik jednostrane, strogo lične i opozive izjave volje za to sposobnog lica, kojom ono određuje raspodelu svoje imovine posle svoje smrti.

Sud odnosno Javni beležnik u toku ostavinskog postupka saznaje da li je ostavilac sastavio testament ili ne. Zakonom je propisana dužnost svakog lica kod koga se testament nalazi da ga bez odlaganja preda sudu ili ovlašćenom licu za sastavljanje smrtovnice, čim sazna za smrt ostavioca.

Ukoliko je ostavilac sačinio za života testament, javni beležnik u ostavinskom postupku proglašava testament o čemu obavezno sastavlja Zapisnik o proglašenju testamenta. Kao testamentarni naslednik može se pojaviti bilo koje lice, pa tako to mogu biti i lica koja nisu zakonski naslednici, već prijatelji ostavioca, fondacije, privredna društva i drugo.

Lica koja su pozvana na ostavinsku raspravu biće upitana da li su saglasna sa sadržinom testamenta, stoga izostanak sa ostavinske rasprave od strane naslednika u slučaju postojanja testamenta će dovesti do toga da se ročište odloži, dok se ne pojavi naslednik ili njegov punomoćnik.

Testament je jedan od najvažnijih pravnih dokumenata koje možete napraviti tokom svog života. On vam omogućava da jasno izrazite vaše želje o raspodeli imovine, starateljstvu nad decom, doniranju sredstava ili bilo kojoj drugoj stvari koja vam je važna.

Ostavilac je svojom imovinom mogao za života slobodno raspolagati punovažnim testamentom ili ugovorom o doživotnom izdržavanju, kao i ugovorom o poklonu i istu u celosti ili delimično preneti u svojinu drugih lica, koja ne moraju biti naslednici. Na taj način povređujući pravo na nužni deo lica koja se nazivaju nužni naslednici.

Ko su nužni naslednici i koliki je nužni deo?

Prema Zakonu o nasleđivanju, nužni naslednici su ostaviočevi:

• potomci,
• usvojenici i njihovi potomci,
• bračni drug, roditelji,
• usvojilac,
• braća i sestre,
• dedovi i babe i ostali preci.

Dok usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostaviočeva braća i sestre, njegovi dedovi i babe i njegovi ostali preci nužni su naslednici samo ako su trajno nesposobni za privređivanje a nemaju nužnih sredstava za život.

Nužni naslednik može biti samo onaj ko je po zakonskom redu nasleđivanja pozvan na nasleđe.

Organ koji sprovodi postupak za raspravljanje zaostavštine o tome ne vodi računa po službenoj dužnosti, već je neophodno da nužni naslednik istakne zahtev za zaštitu prava na nužni deo.

Nužni deo naslednika zavisi od toga u kom naslednom redu se nalaze. Nužni deo se izračunava na osnovu dela zaostavštine koji bi nasledniku po zakonu pripao.

Ako nužni naslednik ne može ili neće da nasledi, njegov nužni deo ne prirasta ostalim nužnim naslednicima, dakle ovde važi pravo predstavljanja.

Primer:

Ostavilac celokupnu svoju imovinu testamentom ostavi jednoj ćerki, dok drugoj ćerki I supruzi ne osatvi ništa. Ostavilac je time povredio nužni deo na koji druga ćerka i supruga imaju pravo po samo zakonu budući da bi se celokupna imovina delila na tri dela da nije učinjeno testamentarno raspolaganje. Druga ćerka i supruga ostavioca su ovim činom oštećena i svoje pravo na nužni deo mogu ostvariti pred sudom podnošenjem tužbe za povredu nužnog dela, na osnovu čega će im pripasti jedna polovina dela imovine koji bi im pripao po samom zakonu odnosno u ovom slučaju 1/2 od 1/3, odnosno 1/6 celokupne imovine.

Kako ostvariti pravo na nužni deo?

Nužni deo može biti povređen kako smo ranije u tekstu naveli ugovorom o poklonu ili testamentom.

Ako je nužni deo povređen poklonom, oni se vraćaju obrnutim redosledom od onog kojim su poklanjani - prvo se vraća poklon koji je najkasnije dat, pa ako to i dalje nije dovoljno da se namire nužni naslednici onaj koji je dat pre toga i tako redom. Ukoliko je više poklona učinjeno istovremeno oni se vraćaju srazmerno.

Ukoliko je nužni deo pak povređen testamentom, nužnim naslednicima se isplaćuje novčana protivvrednost nužnog dela, dok na zahtev nužnog naslednika sud može odrediti da mu pripadne određeni deo stvari i prava iz zaostavštine.

Ova razlika je od značaja i kada se nužni deo traži putem posebne tužbe, jer se tužbe razlikuju u odnosu na prirodu nužnog dela.

Nužni deo može imati obligacioni karakter(isplata u novcu) ili (stvarnopravni karakter - ceo ili deo nepokretnosti itd.).

Rok za ostvarivanje prava

Rok za podnošenje tužbe je 3 godine od proglašenja zaveštanja, ukoliko je nužni deo povređen zaveštanjem i 3 godine od ostaviočeve smrti ukoliko je povređen poklonom.

Ograničenje prava na nužni deo

Zakon o nasleđivanju Republike Srbije prepoznaje dva ograničenja prava na nužni deo, a to su:

Isključenje nužnih naslednika

Ostavilac može putem testamenta isključiti jednog ili više nužnih naslednika, ako su se nužni naslednici ogrešili o njega povredom neke zakonske ili moralne obaveze.

Lišenje nužnih naslednika

Lišenje se odnosi isključivo na ostaviočeve potomke (kćerke i sinove) koji se pojavljuju kao nužni naslednici. Ukoliko je neki od ostaviočevih potomaka rasipnik, ili je prezadužen ostavilac ga može lišiti prava na nužni deo, ali samo u korist potomaka potomka (ostaviočevih unuka).

Troškovi ostavinske rasprave

Troškove ostavinskog postupka plaćaju naslednici ostavioca.

Oni podrazumevaju da se plati sudska taksa za ostavinsku raspravu, ukoliko je sprovodi sud, ili troškove javnog beležnika prema važećoj javnobeležničkoj tarifi, kao i nagradu za rad javnog beležnika. Kolika će biti tarifa, ponajviše zavisi od vrednosti imovine koja se nasleđuje.

Takse koje naplaćuju javni beležnici su mnogo veće od onih koje naplaćuju sudovi.

Advokat za nasledno pravo

Kada dođe do smrti voljenih osoba, poslednje o čemu član porodice misli jeste ostavinski postupak i angažovanje advokata, ali pravovremeno angažovanje stručnjaka može da bude ključno u ostvarivanju i zaštiti vaših naslednih prava.

Pronalazak pravog advokata ne bi trebalo da bude komplikovan, ali zahteva pažljiv pristup jer često, najveći imovinski sporovi proističu upravo kada se radi o nasleđivanju. Naša kancelarija posvećena je tome da svaki klijent dobije nasledstvo koje mu pripada, vodeći računa o tome da vas u potpunosti rastereti stresa i brojnih nejasnih pitanja koja svakako postoje u ostavinskom postupku.