Povreda na radu i naknada štete

Povreda na radu je događaj u kojem zaposleni doživljava fizičko oštećenje ili oboljenje kao rezultat obavljanja svojih radnih zadataka. Ove povrede mogu varirati od lakših, poput posekotina ili istegnuća, do težih, koje uključuju ozbiljne traume ili dugotrajne zdravstvene probleme.

U modernom svetu, povrede na radu postaju sve češća pojava. Prepoznavanje prava zaposlenih u slučaju povrede na radu ključno je za njihovu zaštitu i sigurnost. U ovom blogu o pravima radnika, detaljno objašnjavamo postupke za ostvarivanje naknade štete i ukazujemo na korake koje treba preduzeti nakon povrede na radnom mestu.

Povreda na radu je česta pojava kako u teoriji tako i u praksi, i predstavlja razlog velikom broju sporova između poslodavaca i zaposlenih.

Sadržaj:

1. Povreda na radu
2. Profesionalno oboljenje?
3. Ko ima pravo na naknadu štete zbog povrede na radu?
4. Prevencija povreda na radu - obavezna dokumentacija za poslodavca
5. Kad poslodavac ne odgovara za štetu?
6. Koje su obaveze poslodavca kada zaposleni pretrpi povredu na radu?
7. Kako teče postupak za naknadu štete?
8. Cenovnik povreda na radu
9. Da li imam pravo na naknadu štete ako sam se povredio dok sam radio od kuće?
10. Da li imam pravo na naknadu štete ako sam se povredio na team buildingu?

Povreda na radu

U smislu zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, povredom na radu smatra se svaka povreda zaposlenog koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem rada nastala neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma.

Povredom na radu smatra se i povreda koju zaposleni pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto, na putu preduzetom radi izvršavanja službenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja na rad, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

Povredom na radu smatra se i profesionalno oboljenje zaposlenog koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nekog nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla.

Zaposleni su najčešće izloženi povredama prilikom rada na poslovima s visokim stepenom rizika, kao što su građevinski radovi, upravljanje mašinama, rad s potencijalno opasnim materijama poput zapaljivih ili toksičnih hemikalija, poslovi koji uključuju rukovanje vatrenim oružjem, podizanje teških tereta, intenzivni fizički napori, ili rad u rudarskim okruženjima.

Profesionalno oboljenje

Profesionalne bolesti, u smislu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, jesu određene bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je lice obavljalo.

Profesionalne bolesti, radna mesta, odnosno poslovi na kojima se te bolesti pojavljaju i uslovi pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima regulisane su Pravilnikom o utvrđivanju profesionalnih bolesti.

Ukratko postupak za podnošenje zahteva za utvrđivanje invalidnosti zbog profesionalnog oboljenja sastoji se od sledećih koraka:

• Osiguranik upućuje zahtev filijali RFPiO.
• Kao dokaz se koristi medicinska dokumentacija, poput otpusnih listi, specijalističkih nalaza, dijagnostičkih testova i laboratorijskih nalaza.

Takođe, potrebno je dostaviti mišljenje jednog od priznatih zdravstvenih institucija kao što su Institut za medicinu rada Srbije “Dr Dragomir Karajović” u Beogradu, ili slične ustanove u Novom Sadu, Nišu ili Vojnomedicinskoj akademiji. U Srbiji se profesionalne bolesti prepoznaju prema određenom spisku, pa se samo bolesti koje su na tom spisku mogu klasifikovati kao profesionalne.

Savet koji advokat za radno pravo može da uputi zaposlenom koji želi da utvrdi profesionalno oboljenje, da ceo postupak oko utvrđenja bolesti isprati stručno lice kako ne bi došlo do proceduralne greške zbog koje bi kasniji postupak za naknadu štete bio znatno otežan. Često se dešava u praksi da zaposleni potražuju naknadu štete samo na osnovu same ekspertize radne sposobnosti, što može predstavljati problem, jer ona predstavlja samo jedan od dokumenta za utvrđenje profesionalnog oboljenja pred nadležnim organom.

Ko ima pravo na naknadu štete zbog povrede na radu?

Članom 5 Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu je propisano da pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju:

1. Zaposleni.
2. Učenici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi (radionice, ekonomije, kabineti, laboratorije i dr.).
3. Lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju, prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji.
4. Lica na profesionalnoj rehabilitaciji.
5. Lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici zavoda za izvršenje kazne zatvora (radionice, gradilišta i sl.) i na drugom mestu rada.
6. Lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u opštem interesu, radnim akcijama i takmičenjima u vezi sa radom.
7. Lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja određenih poslova, ako je o njihovom prisustvu upoznat poslodavac.

Bezbednost i zdravlje na radu licima iz stava 1. tač. 1), 2) , 4) i 7) ovog člana obezbeđuje poslodavac, licima iz tačke 3) ovog člana obrazovna organizacija, licima iz tačke 5) ovog člana zavodi za izvršenje kazne zatvora, a licima iz tačke 6) ovog člana - organizator radova i takmičenja.

Prevencija povreda na radu - obavezna dokumentacija za poslodavca

Na osnovu odredbi Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu. Dužan je i da obezbedi preventivne mere radi zaštite života i zdravlja zaposlenih.

Poslodavac mora da:

1. Ima akt o proceni rizika u pisanoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini, kao i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje.
2. Opštim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom, utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Onaj poslodavac koji ima do 10 zaposlenih ovo može da reguliše i ugovorom o radu, dakle ne mora da donosi poseban opšti akt.
3. Aktom u pisanoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu.
4. Obaveštava zaposlene o uvođenju novih tehnologija i sredstava za rad, kao i o opasnostima od povreda i oštećenja zdravlja koji nastaju njihovim uvođenjem, odnosno da u takvim slučajevima donese odgovarajuća uputstva za bezbedan radangažuje pravno lice sa licencom radi sprovođenja preventivnih i periodičnih pregleda i provere opreme za rad, kao i preventivnih ispitivanja uslova radne okoline.
5. Angažuje pravno lice sa licencom radi sprovođenja preventivnih i periodičnih pregleda i provere opreme za rad, kao i preventivnih ispitivanja uslova radne okoline.

Nepoštovanje ovih obaveza može dovesti do ozbiljnih sankcija, uključujući i novčane kazne koje za pravna lica mogu iznositi od 800.000 do 1.000.000 dinara. Važno je ne samo poštovati zakon, već i osigurati da su zaposleni adekvatno upućeni u pravila i procedure za siguran rad, kako bi se izbegle povrede na radu i osigurao zdrav radni prostor.

Kad poslodavac ne odgovara za štetu?

Poslodavac nije odgovora za štetu ako se dokaže da je povreda na radu nastala zbog neuobičajenih i nepredvidivih okolnosti koje su izvan njegove kontrole ili ako je povreda na radu nastala zbog izuzetnih događaja čije se posledice uprkos svim nastojanjima nisu mogle izbeći.

Koje su obaveze poslodavca kada zaposleni pretrpi povredu na radu?

Prijava povrede na radu i oboljenja inspekciji rada:

Poslodavac mora da obavesti nadležnu inspekciju rada i relevantnu policijsku upravu o bilo kojoj ozbiljnoj povredi ili incidentu na radnom mestu, kao što su smrt, masovne povrede ili teške povrede, kao i o situacijama koje mogu ugroziti zdravlje zaposlenih, i to u roku od 24 sata od događaja, kako usmeno, tako i pismeno. Pored toga, ukoliko se otkrije profesionalna bolest, poslodavac je obavezan da to prijavi inspekciji u roku od tri radna dana od saznanja.

Ukoliko poslodavac zanemari ovu dužnost, može biti kažnjen. Kazna za pravna lica iznosi između 800.000 i 1.000.000 dinara, za preduzetnike između 400.000 i 500.000 dinara, a za odgovorne u pravnom licu od 40.000 do 50.000 dinara.

Izveštaj o povredi na radu

Poslodavac je obavezan da napravi Izveštaj o radnoj povredi ili profesionalnoj bolesti i da ga prosledi povređenom ili obolelom radniku, kao i institucijama zaduženim za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje. Ako poslodavac ne napravi izveštaj o povredi na radu, suočava se s prekršajnom odgovornošću i propisanom novčanom kaznom.

Naknada zarade

Prema Zakonu o radu, u slučaju privremene sprečenosti za rad usled povrede ili profesionalnog oboljenja, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 100% osnovne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila provremena sprečenost za rad.

Naknada štete zbog povrede na radu

Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati i naknadu štete zbog povrede ako na radu ili u vezi sa radom dođe do bilo kakve nezgode.

Kako teče postupak za naknadu štete?

Razlikuju se dva različita načina na koji se može doći do naknade štete. Prvi je vansudsko poravnanje, što često savetujemo i poslodavcima i zaposlenima. Ovaj pristup je efikasniji, smanjuju se sudski troškovi, a strane imaju mogućnost da same postignu dogovor o modalitetima isplate.

Ako ipak do dogovora između poslodavca i zaposlenog ne dođe, drugi način je da zaposleni ili njegova porodica pokrenu sudski postupak za naknadu štete zbog povrede na radu podnošenjem tužne nadležnom sudu.

Da bi postupak bio uspešan, zaposleni mora dokazati vezu između povrede i posla koji je obavljao. Međutim, pretpostavlja se odgovornost poslodavca, koja se ne mora posebno dokazivati.

U slučaju da poslodavac obavlja delatnost sa povećanim rizikom ili ako zaposleni koriste potencijalno opasne mašine i uređaje, poslodavac odgovara na temelju objektivne odgovornosti. No, poslodavac može izbeći odgovornost ukoliko dokaže da je povreda proizvedena usled dejstva treće strane ili samog radnika.

Nakon povrede, esencijalno je da se radnik obrati odgovarajućem medicinskom stručnjaku radi procene ozbiljnosti povrede i preduzimanja neophodnih koraka. Što se tiče podnošenja tužbe za odštetu, zaposleni ima rok od tri godine od dana kada je postao svestan povrede.

Medicinska dokumentacija predstavlja ključnu evidenciju u postupku zahteva za odštetom.

Cenovnik povreda na radu

Cenovnik telesnih povreda, odnosno cenovnik povreda na radu nije precizno uređen kroz naše važeće zakondavstvo već se formirao kroz odluke sudova. Iako ljudi koji pretažuju na internetu termin cenovnik povreda na radu ili cenovnik telesnih povreda uglavnom očekuju da pronađu konkretan iznos štete koji mogu dobiti, ova informacija se ipak ne može pronaći.

Zaposleni imaju pravo na naknadu materijalne štete i naknadu nematerijalne štete.

Visina naknade štete utvrđuje se nakon što se mnogi faktori uzmu u obzir.

Materijalna šteta se najčešće odnosi na troškove lečenja i negu zaposlenog, izgubljenu zaradu zaposlenog itd.

Nematerijalna šteta se dosuđuje za:

• Pretrpljeni fizički bol.
• Pretrpljeni bol i strah.
• Pretpljene duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti ili zbog naruženosti kao i smrti bliskog lica.
• Invaliditet odnosno umanjenje opšte radne sposobnosti.

Visina naknade štete zbog povreda na radu zavisi od različitih faktora, koji se odnosne na trajanje i jačinu pretprljenih fizičkih bolova, procenjeni stepen umanjenja opšte životne aktivnosti, starost povređene osobe, kao i mogući doprinos zaposlenog nastanku štete.

U postupku, medicinska dokumentacija je od pretežnog značaja za odlučivanje o iznosu odštete, a na osnovu nalaza i mišljenja veštaka. Nasuprot tome, potencijalni gubitak prihoda, kao što je razlika u zaradi pre i posle povrede usled smanjenja radne sposobnosti, utvrđuje se ekonomskim veštačenjem.

S obzirom na kompleksnost određivanja odštete u slučajevima povreda na radu, potrebno je razumeti mnoge zakone, kao i situacije u kojima poslodavci ili osiguravajuće kompanije ne reaguju na zahteve zaposlenih. Stoga je preporučljivo da se u slučaju povrede na poslu odmah obratite svom advokatu.

Da li imam pravo na naknadu štete ako sam se povredio dok sam radio od kuće?

Ukoliko se poslovi baziraju na intelektualnim uslugama i obavljaju od kuće, verovatnoća za povrede je manja u poređenju s radom, na primer, u građevinarstvu.

Budući da se rad na daljinu sve više popularizuje zahvaljujući naprednoj tehnologiji, i posebno zbog reakcija na pandemiju koronavirusa koja je mnoge kompanije navela da primenjuju ovakav model rada, ova problematika postaje sve prisutnija.

Kada zaposleni radi iz svog doma, obavlja iste zadatke kao da je fizički prisutan u kancelariji poslodavca. U osnovi, radi u korist svog poslodavca kako bi ispunio obaveze svog radnog mesta.

U slučaju da se zaposleni povredi dok radi od kuće tokom regularnog radnog vremena i dok obavlja svoje zvanične dužnosti, preporučujemo da se takva povreda prijavi odgovarajućim institucijama i da se ispuni zvanični obrazac za izveštavanje o povredi na radnom mestu.

Međutim, ukoliko zaposleni doživi povredu nakon radnog vremena, kao što je klizanje u kupatilu ili povreda u teretani, takve povrede se ne mogu direktno povezati sa radnim obavezama.

Da li imam pravo na naknadu štete ako sam se povredio na team buildingu?

Postavlja se pitanje da li povreda na team buildingu tretira kao povreda na radu prema Zakonu o radu.

Iako se može pomisliti da povreda tokom team building-a nije povreda na radu jer se dogodila van radnog vremena, treba uzeti u obzir da se i povrede koje se dogode dok putujete na posao ili s posla, iako se tehnički ne događaju na radnom mestu, smatraju povredama na radu.

Ključna razlika između team building-a i putovanja na posao jeste voljnost učešća. Ako je team building organizovan kao obavezna aktivnost, povrede zadobijene tokom njega tretirale bi se kao povrede na radu prema zakonu. Da li je team building zaista obavezna aktivnost zavisi od specifičnosti svakog pojedinačnog slučaja.